3. Teškoće u komunikaciji
Govor i jezik nisu identični već su dva dela jedne celine, zato i poremećaje u ovoj oblasti klasifikujemo kao posebne pojave. Dakle, postoje poremećaji govora i poremećaji jezika. Ovde ćemo pomenuti samo one sa kojima se najčešće susrećemo u školi.
Govorne i glasovne teškoće uključuju teškoće u izgovoru glasova, zamenu ili dodavanje glasova i uslovljavaju nazalni govor, nerazumljiv govor ili mucanje. Nepravilan izgovor glasova ili nepravilan govor privlači pažnju slušalaca, utiče na međusobnu komunikaciju, uzrokuje teškoće i na emocionalnom i na socijalnom planu.
Jezičke teškoće podrazumevaju teškoće u izražavanju koje karakteriše siromašan rečnik, kratke rečenice, često nepravilno sročene.
Deca sa smetnjama u govoru i jeziku imaju puno problema sa imenovanjem predmeta, pojava i osoba iz okoline. Često ponavljaju fraze ili razgovaraju sa samim sobom što, uz nemogućnost da slede instrukcije, dovodi do ozbiljnih problema u komunikaciji.
Posebnu grupu dece koja imaju jednu od ovih, ali često i druge teškoće, predstavljaju deca sa autizmom. Govor deteta sa autizmom može da bude nerazvijen ili razvijen, ali pri tome višestruko izmenjen i neobičan, zvuči kao mehanički, monoton je i može da podseća na govor robota.
Često čujemo pogrešno upotrebljene reči u vidu eholalije, kao i upotrebu neologizama i stvaralačkog načina korišćenja jezika, što svakako ukazuje na smetnje i probleme u komunikaciji.
Kod dece sa cerebralnom paralizom stepen razvijenosti govora može biti na različitim nivoima, od potpunog odsustva govora do sasvim dobro razvijenog. Međutim, bez obzira na stepen razvijenosti govora, deca, u skladu sa svojim intelektualnim potencijalima, pronalaze svoje načine komunikacije, što je najčešće gest.
Koju asistivnu tehnologiju koristiti kod problema i teškoća u komunikaciji?
Augmentativna i alternativna komunikacija je izraz kojim se opisuju sredstva koja se koriste za poboljšanje neefikasne govorne komunikacije.
Postoje mnoga, raznovrsna sredstva za poboljšanje ili “augmentaciju” (povećanje) sposobnosti komuniciranja: slike, simboli i štampane reči, koje mogu biti ispisane na papiru, tabli, računaru ili uz korišćenje posebnih uređaja ili sredstava.
Korišćenje sredstava augmentativne komunikacije, kao dela asistivne tehnologije, treba razmotriti u situacijama:
- Kada između detetovog razumevanja jezika i njegove sposobnosti za ekspresivnu komunikaciju postoji značajan i dokumentovan raskorak;
- Kada je ekspresivni jezik nedovoljno razvijen, što u značajnoj meri ometa funkcionalne komunikacione veštine učenika;
- Kada je govor učenika nerazumljiv onima koji ga okružuju.
Neka od sredstava asistivne tehnologije koja se koriste za augmentativnu komunikaciju su:
- Komunikaciona tabla / knjiga sa slikama / predmetima / slovima / rečima
- Tabla za fokusiranje pogleda
- Jednostavni aparat sa glasovnim izlazom (npr. BIGmack, Cheap Talk, Voice-in-a-Box, MicroVoice)
- Aparat sa glasovnim izlazom i dinamičkim ekranom (npr. Dynavox)
Kalendari aktivnosti ili nedeljni planerisu table, najčešće metalne, podeljene na sedam delova koji simbolizuju sedam dana u nedelji. Svaki dan je predstavljen drugom bojom. Umesto napisanih (tekstualnih) informacija, koriste se sličice ili simboli koji označavaju neku aktivnost. Mogu se koristiti standardizovani simboli (komunikacione sličice) za čiju izradu je potreban program BoardMaker ili neki drugi program za nestandardizovane simbole. Postoje, takođe softveri za smartphone (“pametne telefone”) poput “First Then”, “Icom”, “Grace” koji imaju funkciju kalendara/planera i koji se mogu prilagođavati potrebama korisnika. |
|
GoTalk Pocketje komunikator sa 6 slika, malih dimenzija, koji staje u ruku ili džep. Svakoj sličici je moguće pridodati izgovorenu reč. Papiri sa sličicama se mogu menjati, kao i odgovarajuće govorne poruke. Pritiskom na taster sa sličicom (simbolom), učenik izražava svoje potrebe ili daje odgovor na pitanje što olakšava komunikaciju. |
|
Go Talk komunikatorje robustan komunikator sa promenljivim sadržajima i mogućnošću snimanja govora. Sačinjen je od određenog broja graničnika ispod kojih se postavlja papir sa odštampanim sličicama. Svakoj sličici je moguće dodati tonski zapis izgovorene reči. Na taj način osobe koje imaju teškoće u govoru i jeziku mogu da komuniciraju. Papiri sa sličicama se mogu menjati, kao i odgovarajuće govorne poruke. Pritiskom na nekoliko različitih tastera mogu se sklapati kompletne rečenice. Ovo povezivanje reči u rečenicu moguće je na primer na modelu Go Talk Express 32. |
|
iPhone / iPadu funkciji komunikatora sa Go Talk softverom je još jedno od sredstava koje može olakšati komunikaciju, posebno ako se na njega instalira Go Talk softver. Na ekranu tableta se pojavljuju sličice kao na tastaturi Go Talk komunikatora, aktiviraju se dodirom i čuje se odgovarajuća reč. Zaštitno kućište se može koristi da bi se izbegla oštećenja uređaja, kako bi on stabilno stajao i kako bi se nagib prilagodio potrebi deteta. |
|
Touch screen monitorje ekran osetljiv na dodir koji omogućava da korisnik komunicira tako što dodiruje slike ili reči na ekranu. Sve uobičajene računarske funkcije se mogu obavljati bez klasične tastature i miša. |
4. Korišćenje računara
A) Periferije
Pristup računarima je izraz kojim se opisuje grupa sredstava asistivne tehnologije koja pojedincima omogućava da koriste računar, a bez kojih oni to ne bi mogli. Namenjena su osobama koje ne mogu da koriste standardne tastature ili miševe.
Kada učenik ne može da koristi računar na uobičajen način, a on mu je potreban za obavljanje zadataka u vezi sa učenjem, kao što je pisanje izgovorenih reči ili traženje informacija na internetu, može koristiti asistivnu tehnologiju za pristup računaru. Ovi instrumenti, iako ih najčešće koriste učenici sa telesnim smetnjama ili motoričkim poremećajima, mogu da budu veoma korisni i za učenike sa oštećenjem vida, intelektualnim teškoćama ili drugim problemima.
Kada je reč o olakšavanju pristupu računaru, najkompetentniji stručnjak u našim školama je profesor informatike, a u regionalnom ili resursnim centrima - tehničar za asistivnu tehnologiju. Da bi se odredilo šta je za konkretnog učenika najbolje, potrebno je da IOP tim sarađuje sa jednim od ovih stručnjaka.
Koju asistivnu tehnologiju primeniti za olakšavanje pristupa računarima?
Neki od najčešće korišćenih uređaja za olakšavanje pristupa računaru su sledeći:
Ergo Restje podesivi podupirač za ručni zglob, podlakticu i lakat. Montira se na sto na kome je računar. |
|
Robusna tastaturaTastatura se sastoji od pet velikih i čvrstih tastera koji mogu da menjaju poziciju, kako bi se prilagodili pojedinačnim potrebama korisnika. Ovaj uređaj zamenjuje kompjuterski miš i kompletnu tastaturu, a namenjen je osobama sa grubo narušenom motorikom. Robusnom tastaturom se može upravljati bilo kojim delom ruke / šake. Nažalost, ova tastatura se više ne proizvodi, a zamena za nju je PointIt (bežična tastatura sa 5 tastera). |
|
Intellikeys tastaturaje tastatura većeg formata sa grafičkim predloškom. Sadržaj ove tastature je odštampan na papiru preko koga je postavljena plastična maska sa graničnicima koji definišu polja pojedinačnih tastera. Tastatura je prilagođena i ravna, sa tasterima ispod membrane koja je osetljiva na dodir. Za razliku od standardnih tastatura sa fiksnim rasporedom tastera, konfiguracijom IntelliKeys mogu se lako menjati različiti slovni ili grafički predlošci. Zahvaljujući graničnicima (keygard) ova tastatura omogućava da se dodir ograniči na samo jedan, izabrani taster u slučajevima velikog tremora ili otežanog pokretanja prstiju ili šake. Promenom sadržaja, umesto slova i brojeva to mogu biti crteži, menja se funkcija tastature. Uobičajeno se postavlja pod određenim uglom u odnosu na radnu površinu. Namenjena je osobama sa telesnim smetnjama, osobama sa autizmom, kao i osobama sa teškoćama u govoru i jeziku. |
|
Tasteri sa odgovarajućom switch konzolom.Ovaj uređaj zamenjuje kompjuterski miš i služi za upravljanje virtuelnom tastaturom. Upravljanje tasterima je moguće i gornjim i donjim ekstremitetima, a u zavisnosti od mogućnosti korisnika. Uređaj čini pet tastera, (čiji prečnik može biti različit) i switch konzola. Tasteri se mogu postaviti na bilo koji način koji odgovara korisniku. |
|
Jelly Bean Twistje taster koji pri pritisku emituje zvučni signal, sa četiri izmenljive površine u različitim bojama. Namenjen je deci sa motoričkim teškoćama. |
|
Mouse button boxje uređaj koji čini kutija sa velikim tasterima koji imaju funkcije: gore, dole, levo, desno, desni i levi klik miša. Povezuje se sa računarom preko USB porta. Koristi se umesto klasičnog miša. |
|
Trackball mišje uređaj većih dimenzija nego standardni kompjuterski miš. Sadrži dva funkcijska tastera (levi i desni klik) i kuglu, koja svojom veličinom odgovara šaci odrasle osobe i služi za kretanje kurzora po ekranu. |
|
Tracker proje uređaj koji zamenjuje miš i koji je namenjen ljudima koji imaju veoma malu ili nikakvu pokretljivost ruku. Čini ga kamera visoke rezolucije, koja se postavlja na vrh monitora, i specijalna nalepnica koja se postavlja na čelo, naočare ili kapu korisnika. Kamera očitava refleksiju sa specijalne nalepnice, tako da svaki pokret glave korisnika prepoznaje kao pomeranje kurzora na ekranu. Na taj način, kurzorom se upravlja pokretima glave. |
|
Tobiije kompjuter čija je glavna funkcija omogućavanje komunikacije i kontrole životnog okruženja. Ovo je u velikoj meri personalizovani uređaj, jer zahteva podešavanja prema konkretnim karakteristikama korisnika. Korisnicima Tobija na raspolaganju je niz metoda komunikacije koji im omogućavaju da ostvare veliki broj aktivnosti. Korisnik može da upravlja računarom uz pomoć teksta, simbola ili glasa. |
Sa Tobijem korisnik ima slobodu i fleksibilnost da piše i izmenjuje dokumente, koristi Internet, sluša muziku ili igra igrice, kao i da upravlja televizorom, DVD-jem i drugim kućnim aparatima umreženim u “pametnu kuću” preko infracrvenog daljinskog upravljača, čak i da planira i upravlja vremenom kada će oni biti uključeni, što mu pruža veliku nezavisnost.
Iako je za neke korisnike Tobi jedino sredstvo komunikacije, preporučuje se da on bude dodatno rešenje, kad god je to moguće. Korisnicima koji koriste uređaje visoke tehnologije se, kao najbolje rešenje potvrđeno kroz praksu, preporučuje da kao dodatne metode za asistivne i alternativne načine komunikacije koriste tehnički nisko razvijena ili netehnička rešenja.
b) Operativni sistemi i softverske aplikacije
Operativni sistemi sadrže posebne funkcije za olakšavanje pristupa računaru. U zavisnosti od vrste smetnji koje učenik ima moguće je podesiti da se koristi virtuelna tastatura, da računar elektronski generisanim glasom iščitava sadržaj ekrana, da se sadržaj ekrana uveća kao pod lupom, da mu se komande daju glasom korisnika i da se ručno podese opcije za korišćenje monitora, miša i tastature. Ova podešavanja obavljaju se tako što se izabere opcija All Programs - Accessories – Ease of Access. Ovde se, prema potrebi, treba odlučiti za jednu od ponuđenih opcija: Ease of Access Center, Magnifier, Narator, On Screen Keyboard, Windows Speach Recognition. Drugi način za pristupanje ovim opcijama jeste da se izabere opcija Windows logo – desni meni: Control Panel – Ease of Access. Bez obzira koji način pristupa se odabere, mogućnosti za podešavanja su iste.
Osim podešavanja koje nudi sam operativni sistem, postoje i različiti softveri koji spadaju u domen asistivne tehnologije i koji mogu da budu od koristi osobama sa različitim vrstama smetnji. Najčešće korišćeni su:
JAWS – softver koji je razvijen za korisnike kompjutera kojima oštećenjevida onemogućava da vide sadržaj sa ekrana. JAWS naglas čita ono što se nalazi na ekranu. Kompatibilan je sa većinom aplikacija koje se najčešćekoriste na radnom mestu i u učionici: sa Microsoft Office paketom, MSN Messenger-om, Corel WordPerfect-om, Adobe Acrobat Reader-om, Internet Explorer-om, Firefox-om i mnogim drugim aplikacijama koje seredovno koriste na poslu i u školi. Uz Braj displej, JAWS takođe omogućava Brajev izlaz kao dodatak, ili zamenu za govor (čitanje naglas). Mnoštvo različitih dodataka i podešavanja omogućava prilagođavanje JAWS-a individualnim potrebama.
OCR /Optical Character Recognition/ optičko prepoznavanje karaktera omogućavaju softveri poput Abby Fine Reader ili Recognita Plus koji dozvoljavaju pretvaranje skeniranih tekstova ili slika primljenih pomoću skenera, digitalne kamere, ili PDF dokumenata u izmenljive i pretražive tekstualne dokumente, spremne za izmene, citiranje, pretraživanje i arhiviranje. Veoma je zgodan alat za kreiranje nastavnih listića za najraznovrsnije mogućnosti učenika.
AN Reader je naziv softvera za sintetizaciju govora na srpskom (TTS – text to speech). To je sistem za sintezu govora na osnovu digitalizovanog teksta sa ugrađenim elementima prirodne intonacije. Postoje verzije za srpski, hrvatski i makedonski jezik sa dva govornika na raspolaganju (muški i ženski), a ugrađeni elementi intonacije (akcentuacija) značajno doprinose razumljivosti generisanog govora. Jedan je od najboljih sintetizatora na teritoriji bivše Jugoslavije. Namenjen je slepim, slabovidim i korisnicima sa teškoćama u čitanju.
Boardmaker je softver koji se koristi za izradu piktograma ili sličica koje su potrebne i korisne u radu sa decom sa različitim vrstama smetnji .