7. Vid
Smetnje u razvoju vida ispoljavaju se kao umanjena ili potpuno odsutna čulna osetljivost na svetlosne nadražaje, koja značajno ometaju vizuelnu komunikaciju.
Asistivna tehnologija koja se koristi kod postojanja problema sa vidom podrazumeva pojačanja signala ili zamenu signala.
Kada je reč o asistivnoj tehnologiji za učenike sa oštećenjem vida, najviše znanja o tome poseduju oftalmolog, tiflolog, a može da pomogne i savetnik iz oblasti asistivne tehnologije ili AT tehničar. Važno je da IOP tim sarađuje sa ovim stručnjacima kako bi odredio da li je potrebno koristiti asistivnu tehnologiju i koju.
Koju asistivnu tehnologiju koristiti kod postojanja problema sa vidom?
Učeniku koji ima probleme sa vidom, ali još uvek može njime da se služi, možemo da povećamo slova ili da pojačamo kontrast između teksta i pozadine. Ako je učenik slep i uopšte ne može da koristi štampani materijal, potrebno je da materijal bude obezbeđen u audio formatu ili odštampan na Brajevom pismu.
Za rad sa decom sa oštećenjem vida potrebno je osigurati bezbedan prostor, sa odgovarajućim osvetljenjem. Za sigurno i samostalno kretanje neophodno je da dete poznaje prostor i da blagovremeno bude upoznato sa svim eventualnim promenama u organizaciji prostora - nov raspored stolova i stolica, novi komadi nameštaja, kako se ne bi povređivalo.
Poželjno je da prostorije budu opisane taktilnom mapom sa nacrtanim rasporedom nameštaja i legendom na Brajevom pismu.
Deca sa oštećenjem vida se veoma dobro oslanjaju na svoja druga čula, posebno na čulo sluha i čulo dodira. Zato je korisno obezbediti uslove da dete uvek dobro čuje. U komunikaciji treba da budemo jasni, precizni i konkretni, uz pravilno korišćenje termina: ”Ispred tebe”, “pored”, “sa leve strane”, umesto: “ovde”, “tamo”, “onde”...
Razvijanje taktilne percepcije i shvatanje pojmova mnogo je efikasnije ako u radu sa ovom grupom dece koristimo makete, modele ili stvarne predmete o kojima govorimo.
Slabovida deca za pisanje mogu da koriste sveske sa naglašenim linijama ili kvadratićima, na mat papiru i običan crni flomaster. Tekstualni materijali za rad treba da budu pripremljeni uveličanim crnim tiskom.
Ilustracije teksta treba da budu krupne, sa što manje detalja. Ako dete nije u stanju da zapiše ono što čuje, treba mu omogućiti da sadržaj razgovora, predavanja i sl. snimi diktafonom, kako bi kasnije moglo da se podseti.
Asistivna tehnologija za oštećenje vida:
- Naočare
- Lupa
- Diktafon
- Knjige štampane krupnim slogom sa adekvatnim kontrastom
- Softver za zumiranje ekrana
- Povećanje kontrasta na ekranu
- Čitač ekrana, čitač teksta
- Materijali štampani Brajevim pismom
- Softver za prevođenje Brajevog pisma
- Povećana i/ili reljefna slova na tastaturi
- Brajeva tastatura
- Tastatura sa većim tasterima
- Brajeva pisaća mašina
Slabovide osobe mogu da koriste računar na dva načina: kao videći, uz pomoć softvera za uveličavanje sadržaja ekrana, i kao slepi, uz pomoć čitača ekrana (screen readera). Čitač ekrana je softver koji omogućava da sintetizovani glas iščitava sadržaj ekrana, npr. nazive ikonica, ili stavke menija u komandnoj liniji softvera. |
|
Postoje različite vrste lupa koje se koriste u skladu sa individualnim potrebama učenika. Klasične lupe su uveličavajuća stakla i kao takva su najjednostavniji optički instrument. Postavljaju se između oka posmatrača i predmeta posmatranja. Pristupačne su i ručne lupe sa sijalicom koje omogućavaju fokusirano osvetljavanje predmeta posmatranja. Lupa koja visi oko vrata omogućava slobodu pokreta ruku... |
|
Elektronska lupamože biti samostalni uređaj ili uređaj koji je povezan sa računarom. Kada je povezana sa računarom, ona prevodi tekst koji se nalazi ispod lupe u električni signal koji računar prepoznaje i taj tekst prikazuje na monitoru. Kontrast i veličina slova se mogu podešavati u skladu sa individualnim potrebama učenika. |
|
Diktafonje uređaj za snimanje audio zapisa, malih dimenzija, zgodan za svakodnevnu upotrebu. |
|
Brajeva pisaća mašinaje namenjena slepim osobama. Sastoji se od 6 tastera od kojih svaki odgovara jednoj tački Brajevog pisma. Ova mašina ostavlja otisak tako što pritiskom iglice deformiše papir po kome se kuca (ostavlja reljefnu tačkicu). |
|
PIAF ili ZY fuse heaterje štampač za reljefno štampanje. Ovaj štampač koristi specijalan papir i flomaster. Trag ostavljen specijalnim flomasterom na papiru, nakon „provlačenja“ kroz ovaj štampač postaje reljefan, što omogućava osobama sa oštećenjem vida da dodirom razumeju crtež ili tekstualni zapis. |
Keys-U-See Large Print i Gorlo&Todt tastaturesu kverti tastature sa većim tasterima koje odgovaraju osobama sa oštećenjem vida. |
|
Ove tastature su većih dimenzija, a mogu biti izrađene u kontrastima crno-žute i crno-bele boje sa velikim tasterima na kojima su kontrastnom bojom utisnuta slova, brojevi i sve ostale oznake koje se nalaze na standardnim tastaturama. Veličina i boja tastera omogućavaju optimalan kontrast i olakšavaju korišćenje računara. | |
Brajev displejje uređaj koji čini plastično kućište na kome se nalaze dva reda tastera i Brajev red. Brajev displej prevodi tekst iz računara na Brajevo pismo, tako što se reči koje vidimo na ekranu pretvaraju u pokretne šestotačke Brajevog pisma na kućištu Brajevog displeja. Pored toga, tasteri se mogu isprogramirati tako da obavljaju unapred definisanu radnju (npr. pritiskom na određeni taster otvara se definisani folder, fajl). |
|
Brajev štampačje štampač sa mehaničkom iglom koji na papiru adekvatnog formata i debljine ispisuje tekst na Brajevom pismu. |
8. Sluh
Smetnje u razvoju slušnih sposobnosti ispoljavaju se kao umanjena ili potpuno odsutna slušna osetljivost, koja ozbiljno ometa razvoj i upotrebu govora i jezika, kao i socijalnu komunikaciju deteta. Sluh je vodeći ulazni put za učenje govora, pa se verbalna komunikacija, odnosno govor i jezik teško mogu razviti, ili je taj proces dugotrajan i mukotrpan. Gubitak ili oštećenje sluha imaju neprocenjiv uticaj na razvoj govora i jezika. Posledice lakšeg oštećenja sluha ogledaju se u teškoćama u učenju govora.
Tu su i oskudniji rečnik, agramatičan govor, problemi u pisanom izražavanju, otežano razumevanje pisanog teksta i obrazovno zaostajanje.
Dete sa oštećenjem sluha treba da sedi u prvoj klupi ili na centralnom mestu u krugu kako bi moglo da vidi pokrete usana svojih vršnjaka i učitelja. Nastavnik treba da mu se obraća razgovetno, kao i da prilagodi brzinu, jačinu, ritam i intonaciju svog govora. Nije potrebno koristiti povišeni ton. Tokom govora treba praviti pauze, a pitanja jasno formulisati. Korisno je je da se nepoznate reči, a posebno apstraktni pojmovi, dodatno pojasne.
Auditivna i vizuelna sredstva značajno olakšavaju rad sa decom oštećenog sluha. Zato bi za demonstriranje pojava trebalo što više upotrebljavati slike, predmete, modele i video zapise. Nastavnik treba da koristi pokrete, gestove i mimiku, kao i grafičke prikaze, jer crteži olakšavaju razumevanje.
Potrebno je da se detetu obezbedi dovoljno vremena da izrazi svoje misli. Poželjno je da nastavnik podstiče samostalno opisivanje, tolerišući agramatičnost. Na kraju časa, korisno je ponoviti ključne pojmove.
Deca sa oštećenjem sluha mogu biti vrlo uspešna u savladavanju programa, uz neophodno razumevanje problema i primenu specifičnih postupaka tokom nastave. Samo neke od nastavnih sadržaja ovi učenici će usvajati sa većim odstupanjem, zbog prirode oštećenja (strani jezik – izgovor, muzička kultura – pevanje).
Zbog svega toga, rad na času i zadaci se moraju zasnivati na očuvanim sposobnostima dece.
Koju asistivnu tehnologiju koristiti kod postojanja problema sa sluhom?
Asistivna tehnologija koja se koristi kod postojanja problema sa sluhom, slično kao kod problema sa vidom, podrazumeva pojačanje signala ili zamenu signala, što znači da ako učenik još može da čuje, možemo ili da pojačamo zvuk, ili da prigušimo pozadinske šumove. Ako je učenik gluv, možemo koristiti dodatne neverbalne informacije, tumača znakovnog govora ili neko drugo vizuelno sredstvo.
Kod problema sa sluhom možemo koristiti:
- Olovku i papir
- Prenosni uređaj za obradu teksta
- Signalne uređaje (npr. vizuelno zvono ili vibrirajući pejdžer)
- Sisteme sa dodatnim neverbalnim informacijama
- Titlovanje u realnom vremenu
- Svetlosni signal na računaru kao signal upozorenja
- Telefonsko pojačalo
- Lični sistem pojačala / slušno pomagalo
- Induktivnu petlju kao pojačalo i filter zvuka u definisanom prostoru
- Sistem za pojačanje FM-a
- Sistem infracrvenih signala
- Mobilni telefon u funkciji asistivne tehnologije