asistivne tehnologije - za slobodu izražavanja 
EnnoPro grupa zadnje dve godine razvija asistivne naočare – GlassOuse koje pomažu teško pokretnim osobama kao i osobama bez ruku da mogu lakše da koriste modernu tehnologiju, na primer računar.
Naočare se putem Bluetooth-a mogu povezati sa raznim uređajima nakon čega su korisnici u mogućnosti da pokretima glave upravljaju mišem po ekranu, koriste pametni telefon, tablet ili pametni televizor.
Naučnici sa MIT-a (Massachusetts Institute of Technology) izumeli su uređaj koji se nosi na glavi pod nazivom AlterEgo, i koji je u stanju da posebnim elektrodama „pročita“ neuromotorne signale iz glave onoga ko ga nosi – i na taj način se mogu unutrašnji monolozi korisnika pretvoriti u reči. Verbalizacija koja se događa u glavi čoveka stvara ove signale iako on ne izgovara reči, a na tome počiva sistem ovog uređaja. On može ove signale da prepozna i protumači ih kao reči koje je neko samo zamislio, ne nužno i izgovorio.
Celodnevno sedenje je jako loše po zdravlje kao i stajanje u dužim vremenskim periodima, i za neke ljude, kao što su radnici na pokretnim trakama to može predstavljati opasnost po zdravlje. Zato je startap kompanija Noonee, sa sedištem u Cirihu, razvila Chairless Chair, stolicu koju možete nositi svuda sa sobom to jest na sebi.
Laddroller omogućava osobama koje su prikovane za invalidska kolica da se usprave i stanu kad god to požele.
U pitanju su kolica koja pored dva glavna točka imaju i pomoćna dva, koja klikom dugmeta omogućavaju uspravljanje, pa osoba u kolicima ima utisak da stoji.
Opširnije: Izmišljena su kolica koja će promeniti život svakoj osobi sa invaliditetom
Nova privremena elektronska tetovaža koja meri aktivnost mišićnih i nervnih ćelija unosi revoluciju u medicinu, rehabilitaciju, poslovanje, pa čak i u marketinška istraživanja. Tetovaža se sastoji od karbonske elektrode, lepljive površine pogodne za kožu i polimernog premaza koji pojačava performanse elektrode. Može da snima jak i stabilan signal satima, bez iritiranja kože.
Opširnije: Nanotehnologija: “tetovaža” mapira emocije i kontroliše mišićnu aktivnost
Kineski naučnici su izumeli po njihovim tvrdnjama prvi kineski automobil kojim je moguće upravljati uz pomoć ljudskog mozga!...
Vozač vozi "automobil kojeg pokreće mozak" zahvaljujući opremi za čitanje moždanih signala , sa tom opremom vozač tako može uz pomoć mozga - svog uma "reći" automobilu da ide napred, nazad ili da stane, a takođe može i zaključati i otključati vozilo.
Vojnik Endrju Gartvejt (26) prvi je Britanac kome je ugrađena bionička ruka. On je bez svoje desne ruke ostao u Avganistanu, a obična proteza koju je ranije nosio sada mu je zamenjena naprednom bioničkom rukom koju pomera putem misli.
Opširnije: Na korak do Robokapa: Vojnik mislima pomera bioničku ruku
Studenti mehaničkog inženjeringa Univerziteta Pensilvanije izumeli su robotičku napravu koja omogućava korisniku da ponese dodatnih 18 kilograma tereta, što odgovara prosečnoj težini četvorogodišnjeg deteta. Robotička ruka od titana na prvi pogled izgleda kao sastavni deo odela superheroja, ali je namenjena običnim ljudima kojima je neophodna fizikalna rehabilitacija ili pomoć u obavljanju fizičkog posla.
Opširnije: Robotička ruka koja svakog može da pretvori u superheroja
Američki naučnici izumeli su magnetni pirsig koji se stavlja na jezik i omogućava paralizovanim osobama da pokreću invalidska kolica. Paralizovanim ljudima na jezik se stavlja magnetni pirsing, uređaj nazvan “sistem vožnje jezikom”, koji liči na komad nakita, a koristi se kao džojstik i osobama paralizovanim od vrata naniže pruža mnogo veću slobodu kretanja.
Opširnije: Pirsing na jeziku kojim nepokretne osobe pokreću invalidska kolica
Naučnici su uspeli da konstruišu prvog potpunog “bioničkog čoveka”, koji može da diše i da hoda, da vidi i da čuje, ima srce koje kuca i obavlja 60 do 70 odsto funkcija ljudskog organizma.
"Veštački čovek" može da se kreće, da vidi i da čuje, ima srce koje kuca i pumpa veštačku krv i veštački bubreg koji će uskoro moći da zameni pravi
Naziv ”bionički čovek” skovan je u popularnoj naučno-fantastičnoj TV seriji iz sedamdesetih godina “Čovek od šest miliona dolara”, koja je pratila avanture i doživljaje Stiva Ostina, bivšeg astronauta čije telo je nakon nesreće u kojoj je gotovo poginuo obnovljeno uz pomoć veštačkih delova.
Opširnije: Pravi Robokap: Prvi bionički čovek diše, hoda, vidi i ima srce koje pumpa veštačku krv
Snaga misli nije dovoljna da pokrene beživotni objekat - osim ako taj objekat nije robotička noga povezana s mozgom.
Tridesetdvogodišnji muškarac kome je noga amputirana od kolena naniže posle saobraćajne nesreće 2009. godine verovatno je prva osoba bez donjeg ekstremiteta koja umom kontroliše robotičku nogu.
Opširnije: Na pola puta do Robokapa: Prvi čovek koji umom pokreće robotičku nogu
Kompanija "Tač Bajoniks" proizvela je naprednu bioničku šaku koja može da se kontroliše aplikacijom na smartfonu. Iz kompanije tvrde da je njihova "i-limb" veštačka šaka najnapredniji prostetski ud do sada napravljen.