Naučnici su uspeli da konstruišu prvog potpunog “bioničkog čoveka”, koji može da diše i da hoda, da vidi i da čuje, ima srce koje kuca i obavlja 60 do 70 odsto funkcija ljudskog organizma.
Naziv ”bionički čovek” skovan je u popularnoj naučno-fantastičnoj TV seriji iz sedamdesetih godina “Čovek od šest miliona dolara”, koja je pratila avanture i doživljaje Stiva Ostina, bivšeg astronauta čije telo je nakon nesreće u kojoj je gotovo poginuo obnovljeno uz pomoć veštačkih delova.
Sada je, međutim, tim inžinjera uspeo da sklopi robota koji koristi veštačke organe, udove, i druge delove tela, i koji opasno podseća ne pravog “bioničkog čoveka”.
Ovaj veštački čovek biće prikazan u dokumentarnom filmu “Neverovatni bionički čovek”, koji će 20. oktobra biti emitovan na TV kanalu Smitsonijan.
Bionički čovek obavlja 60 do 70 odsto ljudskih telesnih funkcija
Uz pomoć delova nabavljenih od 17 proizvođača širom sveta, od funkcionalnog bubrega i sistema krvotoka, pa do kohlearnog implanta i implanta mrežnjače, Ričard Voker, izvršni direktor britanske kompanije “Šedou robot”, i njegov tim robotičara sklopili su robota koji obavlja 60 do 70 odsto ljudskih telesnih funkcija.
Visok je oko 180cm, može da sedi i da hoda uz pomoć mašine za hodanje “Reks”, nemenjene onima koji su ostali nepokretni zbog povreda kičme, a ima i funkcionalno srce, koje kuca uz pomoć elektronske pumpe i kroz krvotok pumpa veštačku krv koja, kao i prava, nosi kiseonik.
Funkcionalni veštaki bubreg koji je ovde prikazan tek je u fazi prototipa, ali predstavlja veštački organ koji će u dogledno vreme moći da se implantira umesto pravog, tako da će presađivanje bubrega i aparati za dijalizu kakve pozanjemo posta prošlost.
Ovaj zanimljivi robot, koji između ostalog treba da prikaže nivo napretka visoke tehnologije u savremenoj medicini, iduće nedelje će imati i svoj debi u SAD, a u petak će biti izložen i na Njujork komik kon festivalu.
Svi delovi koji su u njemu upotrebljeni funkcionišu, ali mnogi od njih su, kao već spomenuti bubreg, još uvek prilično daleko od toga da se koriste za “popravku” ljudi, dok određeni ključni “rezervni delovi” i dalje nedostaju: robot nema sistem organa za varenje, jetru, kožu, a naravno, ni mozak.
Čovek prema čijem je licu napravljen lik "bioničkog čoveka"
“Lični opis” robota pozajmljen je od Bertolda Majera (36), kliničkog psihologa sa Ciriškog univerziteta, koji je rođen bez leve podlaktice i nosi bioničku protezu.
Robotovo lice izrađeno je na osnovu 3D skenera Majerovog lica, i predstavlja primer kako savremena tehnologija može da obezbedi estetske proteze ljudima koji su, recimo zbog povrede ili karcinoma, izgubili delove lica, na primer nos.
Mejer kaže da je prizor robota s njegovim likom u početku delovao uznemirujuće pa čak i da je za njega predstavljao svojevrstan šok. U međuvremenu se, međutim i sam zagrejao za svog dvojnika, naročito od kako ga je britanska robna kuća “Harods” pristojno obukla i opremila elegantnim modnim detaljima.
Što se cene tiče, bionički čovek je za sad jeftiniji od svog naučno-fantatičnog rođaka - proizvođači su delove upotrebljene za eksperiment poklonili, ali cena im iznosi oko milion dolara.
Izvor: Blic
D.Milojković | 12. 10. 2013. - 18:47h | Foto: AFP