Američki pronalazač i futurista Rej Kurcvajl (Raymond "Ray" Kurzweil) dobitnik je mnogih priznanja za svoj rad na polju veštačke inteligencije. Tokom proteklih deset godina svoje ideje je pretočio i u nekoliko knjiga, kao što je „Doba duhovnih mašina“ ili „Singularitet je blizu.“ Kurcvajl, kome je 61 godina, sada je postao i predmet dokumentarnog filma pod naslovom „Transcedentni čovek.
Među pronalaske Reja Kurcvajla ubrajaju se prva mašina za čitanje za slepe ljude i prvi sintesajzer pomoću koga obična kompjuterska tastatura može da oponaša bilo koji muzički instrument. Ali centralna tema dokumentarnog filma, kako kaže njegov reditelj Beri Ptolemi, je Kurcvajlovo uverenje da smrt neće zauvek biti završetak života.
„Rej ne bi upotrebio reč „besmrtnost,“ ali on veruje da je moguće nadovezivati jedan most na drugi, na treći. To je njegova metafora,“ kaže Ptolemi.
Kurcvajl veruje da će otkrića u genetici, nanotehnologiji i robotici – odnosno veštačkoj inteligenciji – dovesti do stvaranja rase bića koja će biti delimično ljudi, a delimično mašine. Kako sam kaže u filmu:
„Nema ničega u našim biološkim telima i mozgovima što ne bismo mogli da stvorimo, i u stvari, poboljšamo. Stvorićemo veštačka inteligentna bića koja će biti istinski ljudi.“
Trenutak kada će se to dogoditi Kurcvajl naziva „singularnost,“ odnosno jedinstvo. Reditelj filma, Beri Ptolemi:
„Ima onih koji kažu da je smešno predviđati šta će se dogoditi sa veštačkom inteligencijom, na jedan ili drugi način. Ali mislim da Rej iznosi dobre argumente da će, ako nastavimo da vežbamo i ugledamo se na naše dobre osobine, ta veštačka inteligentna bića postati isto što i mi.“
Mnogi ne dele to mišljenje. Profesor neurobiologije na univerzitetu Stanford, Vilijam Harlbat, kaže da će stvaranje veštačkog ljudskog bića biti nepremostiv problem.
„Ne bi trebalo da arogantno mislimo da smo prevazišli mudrost hiljadugodišnjeg ljudskog iskustva,“ kaže on.
Profesor računarstva iz Kine, Ugo de Gejris, i sam radi na stvaranju veštačkog mozga, ali kaže da su Kurcvajlova gledišta u nekim oblastima naivna.
„Razlog njegovog života je stvaranje pronalazaka koji pomažu čovečanstvu, pa gotovo poludi kada čuje kako kažem da bi ti pronalasci jednoga dana mogli da izazovu najstrašniji rat koji je čovečanstvo ikada videlo. On ne želi da čuje takve stvari,“ kaže de Gejris.
U dokumentarcu o sebi Kurcvajl kaže da je po prirodi optimista.
„Ljudi zamišljaju destruktivna, distopijska scenarija, ali tehnologija je u stvari jedina stvar koja nam omogućava da prevaziđemo te probleme.“
U skladu sa svojim idejama, Kurcvajl svakoga dana uzima oko 200 pilula sa raznim prirodnim sastojcima za koje smatra da produžavaju život. Kako kaže, time reprogramira biohemiju svog organizma. Osim toga, on planira da jednoga dana rekreira svog oca, koji je umro kada je Kurcvajl imao 22 godine. Njegov otac, Frederik, bio je kompozitor i umro je od posledica srčanog napada. Kurcvajl je sačuvao sva očeva pisma, note, fotografije i svu drugu arhivu – oko 50 kutija dokumenata.
„Sa svim tim informacijama verujem da bi jedno veštačko inteligentno biće moglo da postane neko veoma sličan mom ocu,“ kaže on.
Iako mu je najvažniji motiv čežnja za ocem, Rej Kurcvajl želi da svima bude jasno da je, kako kaže, blizu dan kada će se ljudi i mašine spojiti.
izvor: Glas Amerike
Objavljeno: Maj 2009