Usavršavanje matematičkih veština može biti pravi izazov za puno dece, ali su istraživači otkrili da deca sa poremećenim vidom imaju neproporcionalno velike probleme dok uče matematiku, a dok dođu do fakulteta, značajno su manje prisutni u nauci, tehnologiji, matematici te inženjerstvu.
Istraživači s Universiti of Illinois pomažu poboljšati budućnost dece sa poremećajima vida time što prave inovativne obrazovne alate koji će pomoći deci da lakše nauče matematiku i možda prošire krug potencijalnih karijera kad odrastu. Gotovo 5.000.000 - ili jedno od 20 predškolske dece, i oko 01/12 miliona djece od 6 do 17 godina imaju probleme s vidom, kaže Braille Institute. Sheila Schneider, na zadnjoj godini fakulteta, i prva studentkinja koja diplomira skulpturu na School of Art + Design u sklopu College of Fine and Applied Arts at Illinois, kreirala je seriju malih skulptura koje imaju matematičke formule na Brajevom pismu upisane na njima. To bi trebalo pomoći deci da lakše uče matematiku. Jednačine će biti ispisane u Nemetovom kodu, tip Brajice koji se koristi za matematičke i naučne simbole. "Skulpture su organska forma napravljena kako bi ih deca od 7 do10 godina držala rukom" kaže Deana McDonagh, profesorica industrijskog dizajna i glavna voditeljica projekta. "Dizajnirane su sa stanovišta malog deteta."
"Ove skulpture angažuju decu, a zanimljive su i kad deca prelaze rukom preko njih i shvate da one na površini imaju matematičke jednačine na brajici" kaže McDonagh. "Nadamo se da će postati opšte prihvaćene." Tradicionalno, deca s problemima s vidom naučena su da rešavaju matematičke probleme koristeći abakuse, pomagala koja izgledaju antikni i mogu podstaći stigmatizaciju, kaže Šnajder. "Želimo unaprijediti edukaciju dece sa problemima s vidom. Ne želimo se više oslanjati na tradicionalne načine ", kaže Šnajder. "Nadamo se da možemo pobiti ideju da slepa deca moraju da uče matematiku uz pomoć abakusa samo zato što ne mogu videti papir na kojem piše formula. Želim premeštanje stigmu sa njih i pomoći im ovom metodom da se uključe u matematiku. Nadamo se da će, kako rastu, postajati sve zainteresovaniji za karijeru u nauci, tehnologiji, matematici te inženjerstvu. "
Schneider je napravila 6 modela, od kojih svaki ima dijametar od nekoliko inča, od kockica tzv. balsa pene. Modeli su pretočeni u trodimenzionalne kompjuterske modele kako bi se usavršili oblici i pozicije jednačina pre nego se skulpture izliju u bronzi, materijalu koji je čvrst dovoljno da izdrži dodire mnogih ruku i potencijalne nekoliko padove. "Mesto na kojem bismo vi i ja smestili brajilove jednačine uopšte nije bitno", kaže McDonagh. "Dok deca koja imaju oslabljen vid dodiruju skulpture i čitaju s njih vrškom prstiju, moraju pronaći te jednačine na njima logičnom mestu u trodimenzionalnom prostoru. Kad se skulpture izrade od gipsa, sledeći je korak da ih deca sa problemima u vidu i njihovi učitelji koriste u nastavi matematike. Na taj bi način proverili daju li te skulpture zadovoljavajuće rezultate.
"Broj ljudi sa poteškoćama stalno se povećava i naša se populacija i potrebe te populacije stalno menjaju", kaže McDonagh, čija se istraživanja i učenja fokusiraju na dizajn koji uključuje potrebe drugih, tehnologije koje pomažu i probleme ljudi sa potrebama. ''Pokušavamo da iskoristimo različita životna iskustva različitih ljudi i poštovati činjenicu da postoje različiti načini da se nešto obavi. Ovo je prilika da se premosti procjep između životnih iskustava i nauke, matematike i tehnologije kroz skulpturu ", kaže McDonagh.
Izvor: Illinois.edu, znanost.com
objavljeno: april, 2010.