Novosti iz medicine

DNK predviđa zdravstvene probleme

Naučnicima je pre samo 50 godina trebalo mnogo vremena i truda da dešifruju genetski kod, za šta im je danas potrebno svega nekoliko sati. Novi pronalasci ne samo da pomažu lekarima da pronađu uzrok raznih oboljenja, već im omogućavaju da predvide kakvim je bolestima pacijent podložan. Ova metoda testiranja postaje sve popularnija u Velikoj Britaniji. Geni utiču na to da li smo visoki, niski, crnokosi ili crvenokosi. Oni su takoreći građevinski materijal od kojeg je sačinjeno naše telo, i pored toga što određuju naš fizički izgled, utiču i na naše zdravlje.

Opširnije: DNK predviđa zdravstvene probleme

Autizam i genetski faktor

Obično se pojavljuje tokom prve tri godine života. Simptomi obuhvataju komunikacione probleme, teškoće u uspostavljanju odnosa sa drugima i razvoj jakih opsesija.

Poremećaj može da bude izrazito slab ili toliko jak da uzrokuje mentalni invaliditet ili smanjenje sposobnosti za socijalizaciju. Tri nove studije, koje su istraživale tri potpuno različite teorije, ukazuju da su i genetski faktori povezani sa autizmom.

Opširnije: Autizam i genetski faktor

Ray Kurzweil : Ljudi će postati besmrtni jer "klan besmrtnika" finansira ovo istraživanje

Ray KurzweilZa nekoliko decenija u krvotoku ćemo imati nanobote, minijaturne robote veličine ćelije, koji će nas održavati zdravima na ćelijskom i molekularnom nivou - tvrdi Rej Kurcvajl (Raymond "Ray" Kurzweil), slavni američki inovator i futurolog koji dnevno uzima 250 tableta ...

Opširnije: Ray Kurzweil : Ljudi će postati besmrtni jer "klan besmrtnika" finansira ovo istraživanje

Idealni implantati - zubi

Nove tehnologije implantata omogućiće savršene zube i idealan osmehZa ugrađivanje zubnih implantata nužna je očuvana kost vilice, što kod većine ljudi nije slučaj. Do sada su za obnovu kosti bila nužna dva hirurška zahvata, ali to bi se uskoro moglo da se promeni.

U prostorijama istraživačkog centra «caesar» u Bonu stvara se veštačka kost. Proizvedeni materijal ubuduće će biti isporučivan zubarskim ordinacijama, koje će ga koristiti kao dopunu za vilične kosti nakon vađenja zuba. To veštački stvoreno koštano tkivo trebalo bi zatim da sraste s pacijentovim kostima.  Za proizvodnju veštačkog koštanog tkiva upotrebljava se materijal koji je prisutan i u pravim kostima: kalcijumov fosfat .

Opširnije: Idealni implantati - zubi

Rak dojke

Kada je rano otkriven, pacijenti mogu da nastave sa produktivnim životom. Studija koju je sproveo državni univerzitet Ohaja pratila je pacijente sa leukemijom ili limfomom kako bi se ustanovilo koliko rano mogu da se vrate na posao posle hemoterapije. Prenosimo priču i o nekim preživelim pacijentima od raka dojke koji su se vratili na svoje rano mesto.

Procenjeno je da žene koje su podvrgnute hirurškoj operaciji raka dojka u Sjedinjenim Državama odsustvuju sa posla oko 6 nedelja tokom tretmana. Ipak, Kara Stajn nastavila je da radi tokom 16 sedmica hemoterapije i pet sedmica radijacije. Ona kaže da su se njene kolege prilagodjavale kako se njen fizički izgled menjao.

Opširnije: Rak dojke

Alchajmer - nada u mikročip

Jedna od najvećih strepnji u porodicama koje imaju članove obolele od Alchajmerove bolesti, jeste da taj rodjak može da odluta i zaboravi kako da se vrati kući. Da li bi mikročip ugradjen pod kožu pacijenta sa Alchajmerom mogao da bude rešenje za njihovo pronalaženje? Ida Frenkel je jedna od miliona Amerikanaca koji su oboleli od Alchajmerove bolesti. Njen suprug Dejvid opisuje jedan od njenih simptoma.

Opširnije: Alchajmer - nada u mikročip

Stalna genetska mutacija - uzrok autizma

Jedno novo istraživanje ukazuje da stalna genetska mutacija u populaciji Sjedinjenih Država može da bude uzrok autizma, neurološkog moždanog poremećaja koji pogadja jedno od 150 američke dece. Medjutim, mnogi istraživači kažu da je ova studija samo deo slagalice u traganju za uzrocima autizma.

Autizam je doživotno stanje koje objedinjuje različite vrste poremećaja koje pogadja decu u ranim godinama. Deca sa autizmom često imaju teškoće u socijalizaciji i komunikaciji sa drugima i, u nekim slučajevima, nisu u stanju da obavljaju osnovne funkcije.

Opširnije: Stalna genetska mutacija - uzrok autizma

Turet sindrom

Turet sindrom je nasledni neurološki poremećaj koji se obično opisuje kao niz nesvesnih motoričkih i vokalnih tikova – što znači iznenadni ili brzi pokreti i govor. Takvo stanje najčešće pogadja decu, ali u retkim slučajevima može da se produži i u odraslim godinama. Teško je proceniti koliko ljudi širom sveta ima Turetov sindrom.

Često je takvo stanje toliko neprimetno, da prolazi bez dijagnoze. Ali u tim pojedinim retkim slučajevima, kada život postane nepodnošljiv – a tretman je dostupan – dva čoveka kojima je ustanovljen poremećaj kažu da je jedna eksperimentalna hirurška procedura vredna pokušaja.

Opširnije: Turet sindrom

Autizam - neurobiološki poremećaj

Naučnici koji nastoje da razjasne misteriju autizma saopštili su da je njihovo istraživanje ukazalo na genetske uzroke. To je rezultat najveće do sada sprovedene studije o tom poremećaju na osnovu analize gena oko 1200 porodica od kojih je svaka imala najmanje dvoje dece sa autizmom.

Autizam je kompleksni neurobiološki poremećaj koji pogadja ljude širom sveta. Autizam se pojavljuje u svim rasnim, etničkim i socijalnim grupama i četiri puta više pogadja dečake od devojčica. Tereza i Kris Vedel imaju dva sina sa umerenim autizmom.

Opširnije: Autizam - neurobiološki poremećaj

Mucanje nema leka

Naučnici kažu da 50 do 80 procenata te dece prestane da muca pre pete godine, ali da za mucanje nema leka - ako se nastavi kasnije.

Ne postoji lek za mucanje i niko zapravo ne zna šta je uzrok, iako se smatra da nasledne osobine, a sada i emocionalna narav, imaju u tome ulogu. Međunarodna fondacija za mucavost procenjuje da taj poremećaj ima oko 60 miliona ljudi u svetu. Ova deca, prikazana na video snimcima američke Fondacije za mucavost, govore o svojim teškoćama u komunikaciji sa drugima.

Opširnije: Mucanje nema leka

Parkinsonova bolest

Jedna bolnica u Buenos Airesu sprovela je studiju na 25 pacijenata, od kojih mnogi tvrde da je terapija unapredila njihovo opšte zdravstveno stanje, i poboljšala kvalitet života.

Parkinsonova bolest jedan je od najčešćih poremećaja u funkcionisanju nervnog sistema. To je progresivno nervno oboljenje koje prati drhtaj mišića, usporavanje motorike, delimična paraliza lica, slabost, kao i specifično držanje i način hoda. Parkinsonom je, kako se procenjuje, pogodjeno blizu 20% starih osoba na svetu, odnosno oko 25 miliona ljudi.

Opširnije: Parkinsonova bolest