Virtuelni mišićni stroj za terapiju dece sa invaliditetom

Sto za terapiju

Istraživačica sa Tel Aviv Universiti razvija trodimenzionalnu "radnu terapiju" za decu. Njena ljubav prema baletu dovela ju je do rada sa decom sa motornim oštećenjima.

Penzionisana plesačica, danas radna terapeutkinja, razvija novu "virtuelnu" metodu analize obrazaca pokreta u dece - lečeći decu s degenerativnim motornim sposobnostima više nego efikasno.

Dr Dido Green s Odjeljenja radne terapije (Department of Occupational Therapi) u sklopu School of Health Professionals Tel Aviv Universiti koristi "virtuelni stol" zvan Sistem elemenata, razvijen od strane njenih partnera na Australia's Roial Melbourne Institute of Technologi, ne bi li se decu s invaliditetom "pokrenulo" i osigurao im se kućni tretman korišćenjem virtuelnih alata. Fuzijom novih trodimenzionalnih vežbi s dvodimenzionalnim igrama koje oponašaju grafičke pokrete pretprogramirane u tabletop (koji u svemu podseća na ranije video igre), dr Green navodi da ne samo da je uspela u svome naumu, već je i među svojim mladim pacijentima prepuna entuzijazma.

"Poslednjih dvadeset godina radim sa decom sa dijagnostikovanim poremećajima kretanja", kaže dr Green. "U vreme kad sam upoznavala tu decu, gnušali su nas se. Bila su izložena prekomernom broju terapija i stoga smo imali poteškoća nagovoriti ih da učestvuju u praktikovanju svojih vežbi kao i propisanom režimu lečenja."

Zabava za decu uzrasta od tri do petnaest godina
"Virtualan stol podjednako se svidio deci uzrasta od tri do petnaest godina", pojašnjava dr Green. "Igre usmerene na kretanje dopuštaju im" stvaranje muzike "te izvršavanje zadataka koji u terapeutskom okruženju uglavnom nisu ni ugodna ni zabavna", objašnjava ona. Dr Green utvrdila je da se delimično paraliziranoj deci s motornom disfunkcijom koja je rezultat poremećaja kao što su cerebralna paraliza, može pomoći obezbeđivanjem sasvim novoga istraživačkog okruženja. Na osnovu ranijih istraživanja sprovedenih na londonskoj Evelina Children's Hospital, Dr Green utvrdila je da primena virtuelne stvarnosti poboljšava usvajanje niza veština u njenih pacijenata.

Uporedo s novom tehnologijom koja uključuje trodimenzionalnu analizu pokreta, tehnikom koju je recentno integrisala u istraživanje na Univerzitetu Tel Aviv, dr Green nada se da će igre poput virtuelnog stola postati sastavni deo novih i efikasnih režima terapeutskog lečenja. "Tradicionalni pristupi iziskuju mnogo rada, a njihovi su rezultati ograničeni", kaže Dr Green. "Naše istraživanje ima namjeru da stvori celovit sistem podjednako za terapeuta, roditelja i dete. Dnevni bi tretmani tako mogli postati sastavni deo domicilnog okruženja, osiguravajući istovremeno terapeutu zaokruženo rešenje u praćenju i analizi bilo napretka, bilo nazadovanja u dosad najpreciznijoj metodi."

Prelaz iz virtuelnog u stvaran svet
U dece koja su učestvovala u sesijama, dr Green u okviru trodnevnog ciklusa unutar jednomjesečnog perioda zabeležila je upravo čudesne rezultate. Jedno od dece sa paralizovanom rukom moglo je obavljati složenije pokrete, a vrhunac poput uzvika "Eureka!" nastupio je kada je devojčica otvorila vrata po prvi puta u životu. Devojčica je takođe uspjela zadržati kontrolu nad pojedinim osnovnim pokretima zaduženima za izvršavanje osnovnih životnih zadataka, kao što su kopčanje džemperi, otvaranje vrata ili odlazak na toalet. Uza trenutne terapijske režime, pojedina deca nikada ne uspiju razviti navedene veštine.

U bliskoj budućnosti, dr Green nada se da će uspeti razviti tehniku rehabilitacije na daljinu, omogućavajući deci na taj način vežbanje pokreta u njihovim domovima uz roditeljski nadzor. Terapeuti smešteni negde drugde mogli bi se "logirati" putem veb kamere i računara kako bi na taj način podučavali decu ili jednostavno pratili njihov napredak.

Koristeći se transkranijalna magnetna stimulacija mozga, istraživač podjednako planira analizirati moždane funkcije. Deo moždanih funkcija povezan sa motornim sposobnostima dosad se analizirao pomoću magnetne rezonance (MRI). No, mnoga deca isuviše su nestrpljiva kada treba sjesti u MR, stoga je, s ciljem propisivanja individualnih terapeutskih režima, kliničarima potrebno detaljnije sredstvo analize pokreta u dece sa teškoćama u razvoju.

Izvor: American Friends of Tel Aviv University, znanost.com

objavljeno: maj, 2010.