Cerebralna paraliza (Paralysis cerebralis infantium, lat.) je skup najraznovrsnijih fizičkih, čulnih i mentalnih oštećenja koja nastaju kao posledica povrede mozga u ranom detinjstvu. Tokom rehabilitacije, dugotrajnog procesa čiji se ishod ne može unapred predvideti, neka od ovih oštećenja mogu se sanirati, ili se njihove posledice mogu delimično ublažiti. Veliki broj osoba sa invaliditetom sa posledicama cerebralne paralize koristi invalidska kolica i druga ortopedska pomagala.
Uspeh rehabilitacije osoba sa cerebralnom paralizom je utoliko veći ukoliko se sa njom počne ranije. Cerebralno paralizovane osobe čine više od 95% članova Saveza za cerebralnu i dečiju paralizu.
Šta je cerebralna paraliza
Cerebralna paraliza, Paralysis cerebralis infantium (lat.), je prema 10. reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti i srodnih zdravstvenih problema, klasifikovana od Svetske zdravstvene organizacije, svrstana u poglavlje VI/G: Bolesti nervnog sistema, tačka 80:
(G80-G83) - Cerebralna paraliza i ostali paralitični sindromi
- G80 Infatilna cerebralna paraliza
- G80.0 Spastična cerebralna paraliza
- G80.1 Spastična diplegija
- G80.2 Infantilna hemiplegija
- G80.3 Diskinetična cerebralna paraliza
- G80.4 Atakstična cerebralna paraliza
- G80.8 Ostale infantilne cerebralne paralize
- G80.9 Infantilna cerebralna paraliza, nespecificirana
Cerebralna paraliza (Paralysis cerebralis infantium, lat.) je grupa neprogresivnih poremećaja pokreta i položaja uzrokovana defektom ili oštećenjem nezrelog mozga. Pojam "cerebralna" odnosi se na mozak, a "paraliza" na poremećaj pokreta i položaja.
Definicija i dijagnoza cerebralne paralize još uvek su predmet mnogih rasprava. Predlaže se i novi naziv - centralni motorni deficit, verujući da je to bolje razumljiv termin. Cerebralna paraliza je sveobuhvatan naziv za različite poremećaje koji utiču na detetovu sposobnost kretanja, držanja tela i ravnoteže.
Uzrok ovih poremećaja je povreda mozga pre porođaja, tokom porođaja ili tokom prvih godina detetovog života. Povreda ne oštećuje detetove mišiće ili nerve koji ih povezuju s kičmenom moždinom, nego sposobnost mozga da kontroliše te mišiće.
U zavisnosti od položaja i ozbiljnosti povrede mozga koja prouzrokuje detetove teškoće pri kretanju, ona može prouzrokovati i druge probleme - teškoće u razvoju, epileptične napade, teškoće u govoru, teškoće u učenju, probleme sluha ili vida.
Cerebralna paraliza ubraja se u razvojne teškoće jer utiče na način detetovog razvoja.
Uzroci cerebralne paralize
Uzroci cerebralne paralize i uzroci koji povećavaju verotnoću da će dete imati cerebralnu paralizu dele se na prenatalne (od začeća do porođaja), perinatalne (kratko vreme iza porođaja i jedna nedelja posle porođaja) i postnatalne (posle prve nedelje iza porođaja).
Prenatalni uzroci: familijarne forme cerebralne paralize; definisani prenatalni sindromi; hromozomske abnormalnosti; dokazane kongenitalne infekcije (toksoplazmoza, rubeola, citomegalovirus, herpes); cerebralne anomalije (uključujući primarnu mikrocefaliju i fetalni hidrocefalus); manjak kiseonika; alkohol ili lekovi upotrebljavani za vreme trudnoće.
Perinatalni uzroci: moždano krvarenje u unutrašnje prostore mozga i/ili u moždano tkivo; oštećenje moždanog tkiva uzrokovana manjkom kiseonika ili problemima s protokom krvi; potvrđeni edem mozga ili evidentnost neonatalnog šoka (npr. potreba za oživljavanjem); niski Apgar ili niski pH; neonatalni meningitis; neonatalne konvulzije; teška žutica.
Postnatalni uzroci: trauma mozga; infekcije; vaskularni problemi; neoplazme; manjak kiseonika.
Simptomi cerebralne paralize
Dete obolelo od cerebralne paralize najčešće ispoljava sledeće simptome: ne podiže glavu, ne okreće se, ne sedi kada za to dođe vreme, ne reaguje na majku i okolinu, slaba napetost ili mlitavost mišića, poteškoće prilikom hranjenja, jaka iritabilnost, neusklađeni pokreti (ataksija), nevoljni pokreti (atetoza), upotreba samo jedne strane tela, odsutnost osmeha.
Dijagnoza cerebralne paralize
Konačnu dijagnozu cerebralne paralize postavlja neuropedijatar i/ili fizijatar. Cerebralna paraliza nije bolest i ne može se izlečiti. To je stanje koje traje od rođenja do smrti.
Tretman cerebralne paralize
Budući da nema dva ista deteta s cerebralnom paralizom potreban je individualni program osposobljavanja. Svaki program se sprovodi pojedinačno i prilagođen je stanju deteta, a može biti izmenjen u skladu sa dostignutim razvojem, što procenjuju članovi tima u toku tretmana.
Fizikalni terapeut, radni terapeut i govorni terapeut nastojaće da poboljšaju: držanja tela (sedenje, stajanje, kretanje). Posebna pažnja se pridaje razvitku mišljenja, govora, komunikacije i korigovanju vida. Dete se takođe uči hranjenju, oblašenju, a krajnji cilj je postići najviši stepen samostalnosti (onaj koji je moguć). Školovanje zavisi od stepena dostignutog razvoja deteta.
Delotvornost fizikalnog tretmana zavisi od težine oštećenja mozga, od postojanja drugih oštećenja (kao što su malformacije i defekti čula, epilepsija i drugo) i od samog tretmana, od vremena kada je započet, koliko je ciljan i kakvim se intenzitetom provodi.
Izvor: Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije
Asistivne tehnologije / pomagala koje možemo da preporučimo osobama sa cerebralnom paralizom (CP) su: