Gec od Berlihingena bio je plaćenik i voleo je dobru staru kavgu. Međutim, u jednoj bici izgubio je ruku i njegova "karijera" izgledala je završena. Ali, veliki borac se nije predao, već je naručio gvozdenu ruku kojom je sejao strah i trepet po Evropi
Ipak, sve te bitke imale su svoju cenu. Godine 1504. tokom opsade jugoistačnog nemačkog grada Landšuta, u ime Alberta IV vojvode bavarskog, 23-godišnji Gec pogođen je neprijateljskim topovskim đuletom.
Jedni navode da ga je đule pogodilo u mač koji mu je prilikom udara odsekao deo ruke, dok drugi pišu kako je Berlihingen pogođen direktno u ruku. U svakom slučaju ostao je bez najosnovnije “alatke” za bitku.
Veoma brzo, za Geca je po narudžbini urađena prva veštačka, odnosno metalna ruka. Dve šarke omogućavale su mu da čvrsto stisne mač, što je bilo najvažnije za borbu. Gec je posle toga nastavio svoju plaćeničku karijeru, ne dozvoljavajući da ga bilo šta usporava na bojnom polju, pa ni ovaj za 16. vek veoma težak invaliditet.
Njegov život se sastojao iz borbe, kockanja i zelenašenja. Često je otimao plemiće za koje je kasnije tražio otkup, zbog čega je stekao reputaciju svojevrsnog germanskog Robina Huda, odnosno čoveka koji se bori protiv bogatih i pomaže siromašnima.
Posle godina borbe sa upotrebljivom, ali nefleksibilnom veštačkom rukom, Berlihingen je odlučio da nabavi napredniji model. Njegova druga gvozdena ruka, bila je duža i osigurana kožnim remenjem. Imala je zglobove na svakom prstu, što je omogućilo Gecu da drugom rukom prilagodi položaj za hvatanje određenog predmeta. Takođe, druga ruka je imala sigurniji i bolji sistem stiska, koji se zasnivao na mehanizmu sličnom policijsim lisicama.
S obzirom na to da je u pitanju 16. vek, ova ruka predstavlja neverovatno redak primerak i čuva se u muzeju zamka u Jagsthauzenu, Gecovom rodnom gradu koji je do danas u grbu sačuvao metalnu ruku.
“Gec od Gvozdene ruke” bio je Birlihingenov novi nadimak. Borio se do 64 godine života, učestvovao je u pohodima protiv Otomanskog carstva i Francuske, a svoje dogodovštine ostavio je sačuvane u autobiografskom rukopisu na kojem je radio sve do smrti 1562., kada je preminuo u 82. godini života.
Inspirisan Gecovim spisom, Johan Volfgang fon Gete je napisao dramu “Gec od Berlihingena”. Jedno od poznatijih mesta dela jeste trenutak kada Gec odgovara na zahteve da se preda rečim: “Er aber, sag's ihm, er kann mich im Arsche lecken”, odnosno “Reci im da mogu da me poljube u du*e”.
Ova fraza bila je jako neuobičajena za Geteovo vreme, međutim nakon drame o Gecu postala je veoma rasprostranjena i poznata kao “švapski pozdrav”.
Izvor: Newsweek 
Objavljeno: 21.02.2016. 13:00h.