Novi izum zove se automat za molitvu. Planiran je za postavljanje na železničkim stanicama, aerodromima i drugim javnim mestima gde bi putnici mogli da se pomole bogu. Tako bar kaže izumitelj ovog automata, Oliver Šturm
Ovaj operski režiser još uvek nije uspeo da plasira izum na „tržište“ ali je njegov automat bio izložen na različitim izložbama. Od pre nedelju dana molitveni automat se može videti i u Berlinu, na izložbi „Iz tvojih usta u Božje uši“.
Molitva počinje posle zvučnog signala
Izgleda poput automata za fotografije - a nekad je to i bio. Međutim, na njemu je natpis: „Automat za molitve“. Iz crvene kabine čuje se zavodljiva muzika, mala zavesa deli unutrašnjost kabine od spoljašnjeg sveta, ali suviše je malena da biste u njoj radili nešto nedopušteno. Mada… kada se začuje glas, čovek svašta može da pomisli. „Dobar dan, dobro došli u automat za molitvu, imate mogućnost da od brojnih molitvi izaberete onu koja vam odgovara. Izaberite veru i molitvu i dodirnite dugme na ekranu. Čućete zvučni signal“.
Novčić, ali ne za oprost
Ne, nije reč o porno kabini, kao što je u prvom trenutku pomislio jedan slepi posetilac, ali možda jeste reč o sasvim modernoj formi oprosta grehova. „ Kad novčić zazveči u kutijici, duša odlazi u čistilište“, izreka je kojom je katolička crkva pre 500 godina započinjala svoj posao. Dakle, vernici spas svoje duše kupuju novcem. A sada se pojavljuje automat za molitve! Da li je to povratak oprosta u digitalnim vremenima? I zaista, Oliver Šturm i sam kaže da novac jeste najproblematičniji deo njegovog izuma: „Generalni moralni prigovor tiče se činjenice da čovek mora da plati da bi čuo molitvu. Neki to nazivaju blasfemijom. Drugi zameraju što su molitve postavljene demokratski a ne hijerarhijski. Dakle, to što ne postoji vodeća vera neki smatraju nekorektnim. Ali, mi smo svesno odabrali takvu neutralnu i demokratsku formu“
Molitva se završava zvučnim signalom
Oliver Šturm naglašava da novac iz automata nije namenjen religioznim svrhama. Dakle, ne radi se o oprostu grehova nego o nečem mnogo gorem: prosvetiteljskoj misiji. Bolest novog doba zove se: udovoljiti svima - pa i pripadnicima različitih vera. Pri tom izumitelj molitvenog automata tvrdi da nije ni vernik niti kritičar vere. Njemu je u stvari stalo do etnološke perspektive. Aha. „Nije to ništa nakinđureno, ne možete ni prostirku za molitvu da uneste, važno je da se čuje čitav spektar molitvi. A taj spektar je veoma veliki, ako se udubite videćete da je to nepregledno polje.“
A šta, molim vas lepo, molitva za kišu iz Jukatana ima sa nama poznatim molitvama? Nije li reč o opasnoj propagandi kada se molitva za slobodu, sajentološke sekte postavi bez ikakvog komentara? Šta ja to uopšte slušam među u brojnim molitvama na različitim jezicima od hindu do arapskog ili grčkog. Da li su to zaista molitve poput Oče naš ili je reč o đavoljoj raboti? I, još nešto: treba li čovek da se raduje kada nakon pet minuta tog džumbusa čuje gadan tonski signal koji znači da je sve prošlo... ili treba tajno da dam još jedan novčić? Pitanja naviru jedno za drugim a automat jednostavno nema odgovor. Trenutno se moli na vijetnamskom.
Jan Tengeler
Izvor: Deutsche welle
objavljeno: decembar, 2008.