Naučnici kažu da 50 do 80 procenata te dece prestane da muca pre pete godine, ali da za mucanje nema leka - ako se nastavi kasnije.
Ne postoji lek za mucanje i niko zapravo ne zna šta je uzrok, iako se smatra da nasledne osobine, a sada i emocionalna narav, imaju u tome ulogu. Međunarodna fondacija za mucavost procenjuje da taj poremećaj ima oko 60 miliona ljudi u svetu. Ova deca, prikazana na video snimcima američke Fondacije za mucavost, govore o svojim teškoćama u komunikaciji sa drugima.
Nemgućnost da opštite vodi ka frustraciji i besu… i ponekad povlačenju, kaže profesor Edvard Kontur sa Univerziteta «Vanderbilt» u Nešvilu, u državi Tenesi.
«Jednostavno ne možete da komunicirate kada to želite, o onome šta želite, sa kim želite i kako želite. I to može da bude… Svako može to da shvati, jer je veoma frustrirajuće.»
Profesor Kontur je proučavao 111 dece starosti od dve do pet godina. To je starosna grupa u kojoj mucavost postaje veoma vidljiva. Iako je ova studija rađena u Sjedinjenim Državama, deca svugde u svetu podjednako doživljavaju svakodnevno igranje, školu i naporan rad.
Dečaci su tri puta više skloni mucanju nego devojčice. Premda postoji genetska veza u porodici, Kontur je takođe ustanovio da mnogi od ovih malih mucavaca tipično postaju razdraženiji prilikom kompromisa u naizgled normalnim situacijama u igri. Obično im treba više vremena da se smire, kada se već jednom uzbude.
Njihova emocionalna reakcija tada izaziva mucavost. Kontur kaže da roditelji i učitelji mogu da pomognu tako što će im omogućiti opušteno okruženje, koje pruža detetu mnogo šansi da govori. Uzdržati se od kritikovanja ili biti ljut kada dete ne može da izgovori reči i potražiti pomoć logopeda koji može da radi sa detetom. Ako se sve to radi, postoji velika verovatnoća da dete prevaziđe mucavost.
objavljeno: avgust, 2006.