Amerikanac Danijel Kiš, poznat i kao Čovek-šišmiš i Betmen, iako slep od rođenja vozi bicikl, planinari i šeta gradom zahvaljujući specijalnoj tehnici eholokacije.
Kiš je ovu tehniku, koja pomaže slepim i slabovidim osobama da se kreću bez pomoći drugih, predstavio stručnjacima i polaznicima Škole za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“ u Novom Sadu.
- Umesto slike, koristimo zvuk koji odlazi u prostor, odbija se o različite površine i vraća se donoseći informacije mozgu koji ih dalje obrađuje i stvara slike o prostoru oko nas. Kada se ta tehnika savlada, slepoj osobi nije problem da se bez opasnosti približi zidu na jedan centimetar, čak i da zna gde se na tom zidu nalaze ispupčenja i udubljenja, da vozi bicikl ili se sama šeta u prirodi - kaže Kiš dok bez problema ide s jednog na drugi kraj prostorije, izbegave stolice, kamere i ljude.
Kiš dodaje da ljudski mozak koristi 40 odsto svojih kapaciteta da bi obradio vizuelne informacije i suština je u treningu kako bi i mozak slepe osobe mogao da koristi taj kapacitet.
- Od rođenja čovek dugo vremena provede učeći da gleda, samo se taj period kasnije zaboravi. To isto važi i za tehniku eholokacije. Za početak je dovoljno da slepa osoba trenira tri do četiri dana, odnosno 40 sati i već tada će moći da se komfornije kreće kroz prostor. Posvećenost, međutim, znači da taj trening treba nastaviti i ne odustajati kroz traženje tuđe pomoći jer će u suprotnom mozak zaboraviti sve što je naučio - objašnjava Kiš.
Kiš naglašava da posle treninga ni okolni zvuci nisu smetnja za kretanje.
- Ja se najbolje snalazim u prirodi i najviše volim da sam pešačim kilometrima. Veći je problem u gradu. Ako smo na ulici gde je buka najveća, onda moramo da proizvodimo jače zvuke. Ako smo među puno ljudi, onda zvuci moraju da budu učestaliji - kaže Danijel Kiš.
Izvor: Blic
Sava Stefanović | 16. 04. 2013. - 15:08h | Foto: R.Getel