Mnoge kompanije i univerziteti u SAD eksperimentišu sa robotizovanim vozilima u kojima bi vozač bio skoro sasvim pasivan putnik
San o kolima koja sama voze dok je vozač samo pasivni posmatrač sve je bliži ostvarenju u Sjedinjenim Državama. Ali mnoge prepreke još opstaju, uključujući rešavanje pitanja kako tu tehnologiju učiniti dostupnom običnim kupcima.
Pored internet giganta - kompanije Gugl - odeljenja za kompjutersko inženjerstvo na mnogim američkim univerzitetima eksperimetišu sa automobilima bez vozača.
Dr. Džonatan Sprinkl, sa Univerziteta države Arizone, kaže da je jedan od najvećih problema pitanje bezbednosti jer ljudi žele da budu potpuno bezbedni sa milionima autonomnih vozila oko njih. Drugi izazov, kaže on, je proizvesti tehnologiju dostupnu svima.
„Mnoge stvari koje vidite na Guglovim i nekim drugim kolima moguće su sa krajnje usavršenim senzorima koji koštaju mnogo više od samog automobila. Mi smo pošli od nule, od pitanja šta možemo da uradimo sa par kamera i jednim pametnim telefonom? Kako da auto kontroliše 10 godina star laptop? Hteli bismo da pokažemo da i ta tehnologija može da bude upotrebljena, bez nekih od najskupljih senzora na tržištu“, kaže profesor Sprinkl.
Još jedan tim koji nastoji da stvori autonomni automobil snova je Laboratorija za veštačku inteligenciju na Univerzitetu Stanford. Član tima Džesi Levinson kaže da je njihov folksvagen Pasat, nazvan „džunior“, opremljen kamerama i dži-pi-esom i da vozi dobro kao čovek.
„Ovo je džunior, koji je prepravljen tako da može sam da vozi. Opremljen je brojnim laserima, kamerama, radarom i dži-pi-esom, kao i kompjuterom sa softverom za veštačku inteligenciju koji razume šta se događa oko njega i kako da reaguje na bezbedan način“, kaže Levinson.
Levinson kaže da je džunior poseno dobar u osmatranju okoline ali da još mnogo toga mora da nauči da bi reagovao u neočekivanim situacijama.
„Još nismo rešili baš sve. Neočekivane situacije su vrlo nezgodne. Ljudima je urođeno da se snalaze kada se dogodi nešto neočekivano. Kada srna iskoči na put, kada neko na drumu izgubi madrac ili kada se iznenada pojavi privremena signalizacija. Iako smo se veoma približili reagovanju na način na koji reaguju ljudi, auto još ne može dobro da reaguje kada se desi nešto neobično“, kaže Levinson.
Autonomni automobili su još daleko od nas ali kada najzad budu dostupni sudari izazvani nepažnjom vozača mogli bi da postanu prošlost, kaže predstavnik Instituta za bezbednost na putevima, Ras Rader.
„Kada bismo imali tehnologiju koja neprestano osmatra put pred nama, koja može da nas upozori na opasnost i čak automatski prikoči ako vozač ne reaguje dovoljno brzo, to bi znatno doprinelo bezbednosti na putevima“, kaže Rader.
Proizvođači automobila imaju to u vidu pa zbog toga izdašno pomažu laboratorije i istraživačke timove koji razvijaju veštačku inteligenciju za snalaženje u neočekivanim situacijama na putu. Autonomni automobili još nisu tu, ali istraživači kažu da nije daleko dan kada će se pojaviti na putevima.
Do tada, moraćemo da se strpimo i naravno – da vozimo što opreznije.
Izvor: Glas Amerike
10.07.2012