Pucketajući jezikom i osluškujući eho neki slepi ljudi mogu odlično da se orijentiši i kreću zaobilazeći prepreke. Neki čak prepoznaju predmete ispred sebe, a jedan je upravo proglašen "Supermozgom Nemačke".
Pucketajući jezikom i osluškujući eho on se orijentiše na kraće udaljenosti. Kod većih udaljenosti Eskandar Abadi pucketa prstima. Tako proizveden zvuk se odbija od predmeta oko njega i eho se vraća. 53-godišnji Iranac slep je od rođenja, a pri kretanju mu pomaže lokalizacija predmeta uz pomoć odjeka. "Na osnovu odjeka zaista mogu da prepoznam da li se radi o zidu ili drvetu. Zvuk je uvek drugačiji."
Eskandar Abadi
Bez poteškoća Eskandar Abadi proceni udaljenost prepreka koje se nalaze pred njim. Do zida je oko tri metra, do prozora oko četiri, a tamo na drugoj strani su vrata, kaže on. Studirao je germanistiku i politologiju i od 2002. je zaposlen u Persijskoj redakciji Dojče velea. Po zgradi se kreće bez većih poteškoća – za druge gotovo nečujno pucketajući jezikom.
Aktivno područje mozga za vid
Isti metod orijentacije primenjuje i Dejv Janišak. On je oslepeo sa tri godine i sam je došao na ideju da se orijentiše pucketajući jezikom i osluškujući odjek. Šesnaestogodišnji gimnazijalac je upravo proglašen "Supermozgom Nemačke 2012" nakon što je u šou-takmičenju nemačke javne televizije ARD pucketajući jezikom i osluškujući eho bez greške prepoznao predmete poput bicikla, pletene fotelje, stalka za sveću ili kantice za polivanje cveća.
Dejv Janišak, Supermozak Nemačke 2012.
Da bi utvrdili šta se tačno događa u mozgu prilikom orijentacije uz pomoć odjeka naučnici su merili aktivnosti pojedinih područja mozga. U uši ispitanika su postavljeni mali mikrofoni. Uz pomoć njih snimani su zvukovi koje su pucketajući jezikom proizvodili ispitanici kao i zbuk koji je dolazio do njihovih ušiju. "U aparatu za snimanje magnetnom rezonancom (MR) smo ispitanicima pustili te snimke i za to vreme snimali aktivnosti mozga", objašnjava Lore Taler. Ta nemačka naučnica je učestvovala u istraživanju koje je sproveo kanadski univerzitet Vest Ontario. Istraživanje se bavilo orijentacijom slepih osoba uz pomoć odjeka.
Svako može da uvežba osluškivanje odjeka
Naučnici su uporedili aktivnosti mozga sa odjekom i bez njega. "Pritom su uočene aktivnosti mozga na područjima koja su merodavna za vid, a ne za sluh", priča Lore Taler. Čim bi slepi ispitanici čuli eho primećena je aktivnost na području mozga merodavnom za vid – dakle, onom delu mozga koji kod osoba koje vide obrađuje nadražaje koji dolaze preko oka, a ne – kako je moglo da se pretpostavi – onom delu mozga koji je merodavan za sluh." I osobe koje vide mogle bi, po mišljenju naučnika, da razviju sposobnost kretanja uz pomoć osluškivanja odjeka. Preduslove za to imaju gotovo svi, kaže Lore Taler koja radi na novom istraživanju povezanom sa orijentacijom uz pomoć odjeka, ovoga puta na univerzitetu u britanskom Durhamu.
I šišmiš koristi eho za orijentaciju
Osluškujući eho ljudi mogu da procene ne samo udaljenost predmeta nego i njihovu površinu i oblik. Livada vraća drugačiji zvuk nego betonski zid, biljka drugačiji nego drveni stub. I zaobljenja, uglovi i ivice zvuče drugačije. Tako slepi ljudi mogu da stvore prilično preciznu sliku svoje okoline, kao što je pokazao "Supermozak" Dejv Janišak. A sličan način orijentacije koriste i slepi miševi i delfini.
Visok nivo samostalnosti
Lore Taler se sa naučnim istraživanjima uputila na teren koji joj je u početku bio prilično stran. U sklopu istraživanja je sprovela brojne naučne testove, ali je ujedno stekla i iskustvo o svakodnevici slepih. "Taj visok nivo samostalnosti i sposobnosti orijentacije koju sam videla, na primer kad smo se kretali gradom, zaista je vrlo neobičan", kaže Lore Taler.
Eskandar Abadi za sebe kaže da je bubnjar, pevač i violinista, kompozitor i zabavljač, što povremeno i dokazuje svojim nastupima. Taj novinar, koji je odrastao u iranskom Isfahanu, kreće se dobro iako ne vidi. To je vežbao već u detinjstvu i pritom zadobio poneku povredu. "Kao dete sam se uvek vozio biciklom i učestvovao sam na jednom biciklističkom takmičenju. Pritom sam udario u jedan stub. Ožiljak se još uvek vidi, ovde na mom čelu. Ali, moja majka je bila dobar pedagog. Već sledećeg dana me poslala napolje – da vozim bicikl", priča Eskandar Abadi.
Autori: Gudrun Hajse / Anto Janković
Odg. urednica: Ivana Ivanović
Objavljeno: 19.05.2012