Grupu pacijenata čini deset Šveđana koji dele istu sudbinu – jedva vide. Jednom je rožnjača oštećena posle nesreće, drugi boluju od bolesti koja im stanjuje i oštećuje rožnjaču. Rešenje za sve je nova rožnjača.
Svi oni čekaju na transplantaciju rožnjače, ali su šanse za to male. Per Fagerholm, profesor na Univerzitetskoj klinici u Linkopingu kaže: „Glavni problem je u tome što je teško doći do ljudske rožnjače. Jednostavno ima malo onih koji su donatori, koji taj deo svog tela zaveštaju nepoznatom primaocu. Prema našoj proceni, oko 10 miliona ljudi je oslepelo zbog toga što nema dovoljno rožnjača.“
Zbog toga su se mnogi pacijenti odlučili za testove u ovoj jedinstvenoj studiji. Per Fagerholm će im implantirati veštačku rožnjaču. „Ove rožnjače su providne, izgledaju otprilike kao kontaktna sočiva.“
Veštačku rožnjaču su napravili kanadski naučnici, devedestih godina. Sastoji se kao i prirodna rožnjača, od kolagena, strukturnih proteina vezivnog tkiva. U tu svrhu je u laboratoriji uzgajan ljudski kolagen. „Kolagen je dugačak protein, kao nit. Te niti onda mogu da se „ispletu“ i tako implantiraju u ljudsko oko.“
Per Fagerholm i njegov tim godinama su intenzivno testirali veštačke rožnjače. Prvo su ih testirali na zečevima, psima i svinjama. U jesen 2007. Fagerholm se usudio da implantaciju izvrši na ljudskom oku. Da, uvek samo na jednom oku.
„Bili smo u situaciji da bukvalno pratimo proces zaceljivanja na oku. To se danas radi specijalnim mikroskopima. Videli smo kako ćelije zauzimaju veštačke rožnjače, dakle naše pletivo od kolagena. Kako su u njega urastali nervi. Na taj način je nastala, da kažemo, zdrava rožnjača.“
Posle samo šest nedelja, veštačka rožnjača je urasla u oko. Lekari su mogli da izvuku konce posle operacije. Kada se implantira prirodna rožnjača - taj proces traje godinu dana. „Kolagen je pokrenuo proces zalečenja. Ćelije rožnjače pacijenta su zaposele naše pletivo od kolagena. U oku dakle nije bilo stranih ćelija, kao što je to slučaj kod uobičajenih transplantacija.“
Zbog toga nema ni reakcije odbacivanja stranog tela. A to je velika prednost, kaže Per Fagerholm, koji je dve godine intenzivno radio sa svojim pacijentima. Posle operacije javljala se upala prolaznog karaktera, inače nikakvih drugih sporednih dejstava nema.
„Sigurno znate kako izgleda test vida kod očnog lekara. Osvetljena tabla sa slovima ili znacima različite veličine. Od većih ka manjim. Pre operacije pacijenti nisu mogli da razaznaju ni gornji red sa najvećim znacima. Dve godine posle operacije, mogli su, sa naočarima, da pročitaju drugi red. Sa kontaktnim sočivima im je uspevalo da stignu do sredine table, a to je u Švedskoj dovoljno za vožnju auta.“
Osobe kojima je transplantirana veštačka rožnjača posle operacije su imale kvalitet vida skoro isti kao i pacijenti kojima je transplantirana prirodna rožnjača. Veštačka rožnjača bi mogla da se nađe na tržištu za nekih pet, šest godina. Međutim, mnogi pacijenti ne žele toliko dugo da čekaju i najradije bi što je pre moguće učestvovali u nekoj od faza testiranja.
Autori: M. Degen, D. Roščić
Odg. urednik: J. Leon
objavljeno: decembar, 2010.