Sistem za prenos teksta u realnom vremenu, Real-Time Captioning System, je sistem koji omogućava osobama koje su gluve ili nagluve da pristupe sadržaju u realnom vremenu. Kreira se u toku događaja.
Sistem, takođe, može koristiti osobama koje bolje razumeju pisanu reč, kao i osobama koji prate događaj u bučnom okruženju.
U nekim zemljama po zakonu, svaka škola i univerzitet mora da obezbedi lice koje prevodi sa govornog na znakovni jezik. U novije vreme se taj profil prenošenja zamenio mašinom. Dakle, osoba koja prevodi govor na znakovni jezik vise se ne koristi rukama već stenografskim znacima ili skraćenim mašinskim jezikom.
Pruzalac ove usluge se naziva stenografom. Stenograf je osoba obučena za ovu vrstu pisanja na mašini. Stenograf je sposoban da pise 225 reči u minuti na stenografskoj mašini.
Sve što predavač govori, stenograf piše na mašini i iskucani sadržaj se pojavljuje na ekranu. Ruke stenografa se pokreću lagano i tekst se brzo pojavljuje na ekranu. To je zbog toga sto se stenografi služe skraćenicama koje su memorisali. Tekst koji ispisuje stenograf takođe se može projektovati na veliki ekran.
Ovako to u praksi izlgeda:
Sa leve strane je steno, a sa desne strane su reči prevedene na engleski kao i prevod određenih komandi koje su date softveru.
Jedan red = jedan potez. Znači za reč “this” na steno mašini napravimo jedan potez, dok kucanjem na tastaturi napravimo četiri poteza.
Stenograf je za reč “this” pritisnuo TH u isto vreme (sa leva na desno) i na ekranu se pojavila reč “this.” Na kompjuterskoj tastaturi nije moguce pritisnuti sva slova u u isto vreme da bi se ispisala reč. To je osnova pisanja na steno tastaturi.
Zašto steno pisanje umesto kuckanje na tastaturi?
Kuckanje na tastaturi zahteva kucanje slovo po slovo.
Pisanje na steno mašini, uz prethodno poznavanje steno abecede, skraćuje vreme jer se ne pritiska slovo po slovo već se čitava reč može napisati jednim potezom.
Stenograf sluša sta se govori, zapisuje na steno mašini služeći se steno abecedom i skraćenicama. Kucani materijal se pojavljuje na ekranu, jer se pomoću steno softvera i rečnika koji je u softveru prevodi sa steno zapisa na govorni jezik.
Za ovu vrstu prenošenja teksta u realnom vremenu potrebni su:
a) Laptop (cena od 500 – 1.000 dolara)
b) Steno mašinu koja se ovde naziva steno writer/steno uređaj za pisanje (cena oko 5.000 dolara)
c) Softwer koji prevodi steno zapis na dotični govorni jezik (cena oko 4.000 hiljade dolara)
d) Real-time kabl (ide uz mašinu)
e) USB (oko 45 dolara)
f) Printer (cena zavisi od modela)
g) Recnik u .rtf formatu (koji su sami kreairali na mašini povezanoj na laptop. Steno softver omogucava ovo.) Studenti ga obično kreiraju za vreme školovanja. Inicira se softver i kreiranje rečnika. Zatim, odredjena rec se pojavi npr. na engleskom. Student zatim napiše tu istu reč na steno jeziku i pritisne “unos” da tu kombinaciju ubaci u rečnik. Da bi počeo da radi kao stenograf i da bi se tekst pojavljivao na ekranu, potrebno je da u svom rečniku ima najmanje 40 hiljada reči i izraza. Što više reči, to je bolji prevod. Ako nema dovoljno reči, onda se steno neće prevesti na govorni jezik, već će se na ekranu pojaviti u steno izrazu.
Obrazovanje stenografa
- Stenograf pohađa stenografsku školu koja traje u proseku 3-4 ili vise godina (gde uči teoriju shorthanda tj abecedu/azbuku ove vrste pisanja na mašini, polaže testove pisanja na mašini pri raznim brzinama testiranja, kao i predmete kao sto su testovi iz medicinske i pravne terminologije, gramatika, semantike itd.)
- Stenograf je sposoban da pise 225 reci u minuti na stenografskoj mašini i kako bi radio mora položiti drzavni ispit.
(Primer: U Kaliforniji je drzavni ispit obavezan. Daje se simulacija sudske procedure gde naizmenično 4 osobe pričaju tj. pitaju i odgovaraju pri brzini od 225 reci u minuti. To se naziva 4-voice Q & A.)
- Po zavrsetku školovanja, stenograf prvobitno radi za sudove ili agencije koje šalju stenografe na depozicije/predsuđenje (rad sa advokatima).
- Kasnije mogu da raditi svuda gde govorna reč treba da se pretvori u tekst (upravo zbog mogućnosti da se brzim pisanjem na mašini prati brzina govora što se ne može postići tipkanjem na klasičnoj komputerskoj tastaturi).
Primena:
Pomoć studentima sa oštećenim sluhom u praćenju nastave
Univerziteti koji imaju studente sa problemima sluha koriste ovu vrstu usluge (Real-Time Captioning) kako bi pomogli studentima da prate nastavu.
Ova oblast u stenografiji se naziva CART = Computer Access Real-Time Transcription. Stenografi koji se opredele za ovu granu obično rade za škole i univerzite. Oni sede pored studenata koji imaju problema sa sluhom i zapisuju sve sto se na času govori. Studenti koji ima problema sa sluhom to čitaju i tako mogu da prate nastavu u realnom vremenu. Stenograf posle nastave štampa taj zapis kako bi studenti mogli kasnije da ponove gradivo. Ova vrsta prenosa teksta u realnom vremenu se takođe može koristi na konferencijama i sastancima.
U sudovima
Sudski sistem u Velikoj Britaniji i Americi je kompleksan i svaka sudnica ima stenografa koji prati čitav process i sve zapisuje na steno mašini, kasnije štampa zapis koje se zove transcript. Traskript ima odredjeni format koji je zakonski usvojen.