Pisaća mašina za slepe - Brajeva mašina

Pisaća mašina za slepe ima tastaturu od šest tastera. Svaki taster odgovara jednoj tački Brajevog pisma (Brajeve azbuke). Otisak ostavlja tako što deformiše papir po kome piše. Za pisanje koristi običan tvrđi rezani papir.

Pisaće mašine za slepe se često zovu Perkinsonove mašine, po najpoznatijem proizvođaču ovih mašina. U Srbiji se koriste i Brajeve pisaće mašine drugih proizvođača, kao Tatrapoint, Slovačkog proizvođača.

Gloria Ferrari doo u svojoj ponudi ima:

Razvoj pisće mašine za slepe osobe - Brajeve mašine

Prva pisaća mašina za slepe je osmišljena 1808. godine u Italiji. Pellegrino Turri di Castelnuovo je na zahtev grofice Carolina Fantoni da Fivizzonno osmislio pisaću mašinu za slepe kako bi omogućio slepim osobama da pišu i čitaju. Ovakva mašina je pomoću tačkica štampala slova "običnog" pisma. Međutim, nije proizvedena sve do 1870. godine.

1834. je Pignier u dogovoru sa Lujem Brajom (Louis Braille) demonstrirao Brajevo pismo (Brajevu azbuku) na Industrijskoj izložbi u Parizu (Paris Exposition of Industry) kojoj su prisustvovali posetioci iz čitavog sveta. Kralj Francuske Luj Felipe (Louis-Philippe) je otvorio ovu izložbu, čak je i razgovarao sa Lujem Brajom (Louis Braille) o ovom izumu, ali kao i ostali posmatrači, uključujući i zvaničnike školstva nije razumeo šta je u stvari video.

Lujem Brajom (Louis Braille) je izvršio reviziju Brajevog pisma (Brajeve azbuke) 1837. godine. Iste godine su njegovi učenici objavili prvu Brajevu knjigu na svetu (Istoriju Francuske u tri toma).

Reljefno slovo I napisano tačkicamaPošto Brajevi (Louis Braille) učenici nisu imali način kako da pišu i čitaju kod svojih kuća, on je izumeo "raphigraphy", sistem koji predstavlja velika štampana slova sastavljena od brajevih tačaka. Slovo "I" je tako napisano sa 16 tačaka.
Slepi pronalazač Pjer Fuko (Pierre Foucault), koji je bio učenik Luja Braja je 1841. izumeo mašinu "piston board".
1847. je izumeo "keyboard printer" koji je bio u suštini pisaća mašina za slepe.

Brajevu mašinu, kakvu poznajemo danas, je izumeo David Abraham (1896–1978) 1939. godine u Perkinsovoj školi za slepe (Perkins School for the Blind). Direktor ove škole, Gabriel Farrell, je zamolio Abrahama da napravi jeftiniju i pouzdaniju mašinu kako bi omoćio učenicima lakše pisanje na Brajevom pismu. Farel i Abraham su radili sa Edvardom Voterhausom (Edward Waterhouse), koji je bio profesor matematike u Perkinsovoj školi kako bi stvorili Brajevu mašinu.

2008. godine se pojavila verzija koja uključuje i taster za brisanje.

  Brajeva pisaća mašina Perkins  
 

Perkins Brailler - Perkins brajeva pisaća mašina

 
  Perkins Brajeva pisaća mašina nove generacije  
 

Perkins Brailler - Next Generation - Perkins brajeva pisaća mašina nove generacije

 
  Brajeva pisaća mašina Tetrapoint  
 

Tatrapoint brajeva pisaća mašina