Telesna oštećenja, i smetnje i poremećaji u motornom funkcionisanju

Šta su to telesna oštećenja, i smetnje i poremećaji u motornom funkcionisanju?
To su sva ona stanja ograničenja, narušenosti ili onesposobljenosti motornog funkcionisanja neophodnog za izvođenje motornih aktivnosti na način i u obimu smatranim za normalnim.

 

Kako nastaju telesna oštećenja, smetnje i poremećaji u motornom funkcionisanju?
Uzroci nastanka telesne ometenosti i oštećenja motorike mogu biti:

  • nasledni činioci;
  • akutne i hronične bolesti centralnog nervnog sistema (sa najvećim posledicama na funkcionisanje) kao virusne i bakterijske infekcije, cerebralna krvarenja, traumatizam, anoksije itd.;
  • povrede lokomotornog aparata - frakture, kontuzije, rane, opekotine, amputacije.

Poremećaji u motornom funkcionisanju mogu nastati i zbog:

  • fizičkog stanja - slabe ishrane, nepravilnog rada endokrinih žlezda, težih oboljenja; inteligencije - razvoj je generalno usporen kod dece sa niskom inteligencijom;
  • telesne veličine;
  • straha;
  • odsustva prilike za razvoj mišićne kontrole;
  • nastojanja na specifičnim pokretima;
  • nedostatka podstreka za razvoj mišićne kontrole.

Ko su osobe sa telesnim oštećenjem, smetnjama i poremećajima u motornom funkcionisanju?
To su osobe kod kojih se u širokom rasponu zatiču ograničenja, narušenost ili onesposobljenost motornog funkcionisanja, nasleđenog, stečenog ili sredinski uslovljenog porekla, i u v?oma raznovrsnim i brojnim pojavnim oblicima. Ovo je, posmatrajući sa aspekta svih oštećenja i ometenosti, najraznovrsnija i najheterogenija grupa lica.

Nivoi - oblici - vrste telesnih oštećenja, smetnji i poremećaja u motornom funkcionisanju?
Telesna oštećenja, smetnje i poremećaji u motornom funkcionisanju ogledaju se u:

1. oštećenjima nervnog sistema:

  • oštećenja centralnog nervnog sistema: cerebralna paraliza, epilepsija, multipla skleroza, vaskularne bolesti, tumori i moždane traume koje mogu dovesti do stanja kvadriplegije, paraplegije, hemiplegije itd.
  • oštećenja perifernog nervnog sistema: poliomijelitis, neuropatije itd;

2. oštećenjima koštano - zglobnog sistema:

  • urođena oštećenja lokomotornog aparata: kongenitalne anomalije ekstremiteta, skeleta, mišićnog i vezivnog tkiva;
  • stečena oštećenja lokomotornog aparata: reumatska, neurološka i ortopedska stanja sa poremećajima na kostima, zglobovim? i mišićima;

3. oštećenjima hroničnim bolestima:

  • oboljenja srca i cirkulatornog aparata, respiratornog sistema, digestivnog sistema, endokrinološki poremećaji, ooboljenja krvi i hematopoeznog aparata, urogenitalnog sistema, maligna oboljenja itd;

4. oštećenjima, odnosno poremećajima psihomotorike:

  • usled disharmoničnog razvoja psihomotornog sprega (disgnozije, dispraksije, dislateralizovanost, disleksija, disgrafija);
  • usled zastoja u razvoju pojedinih struktura psihomotornog sprega (hiperkinetski sindrom, motorna retardacija, tikovi, dizartrija)
  • u sklopu opštih emocionalnih poremećaja i poremećaja inteligencije (psihomotorna retardacija, rani tonički poremećaji, rane dečje psihoze);

5. oštećenjima, odnosno poremećajima motornog ponašanja kod drugih stanja ometenosti (senzornih, mentalnih i dr.).

SPOSOBNOSTI - MOGUĆNOSTI osoba sa telesnim oštećenjima, smetnjama i poremećajima u motornom funkcionisanju?
Kao i kod ostalih ometenosti, osobe sa generalno lakšim i srednjim oblikom ispoljenog oštećenja, smetnje ili poremećaja, su uglavnom sposobne za sve vidove funkcionisanja osim dela funkcionisanja direktno i / ili jedino zavisnog od pogođenog polja. Usled jedinstvenosti svakog čoveka kao bića, i različitih načina ispoljavanja sposobnosti, kao i (ne)mogućnosti društvene sredine da pruži potrebnu podršku svakom pojedincu, sposobnosti ovih osoba uglavnom bivaju nedovoljno ispoljene.

Osobe sa težim oblicima oštećenja, smetnji ili poremećaja svakako imaju sposobnosti užeg obima ispoljavanja ali to nikako ne mora da znači da su to sposobnosti nižeg nivoa kvaliteta!

Uopšte, o sposobnostima i mogućnostima ovih osoba se ne može govoriti gotovo ni uslovno na opštom nivou, već sasvim pojedinačno, uzimajući u obzir sve segmente funkcionisanja i osobu kao ukupnost osobenosti.

Kako primetiti kod deteta telesno oštećenje, smetnju i poremećaj u motornom funkcionisanju?
Svako odstupanje od normalnog toka dečjeg razvoja, pa i neka od uobičajenih, mogu biti tome nagoveštaj. Neka odstupanja mogu biti: mlitavost deteta, odsustvo reakcija na prisustvo majke, kasno prohodavanje, nespretnost, tegobe pri hranjenju, nesimetrično razvijanje ekstremiteta i druga. Posebnu pažnju treba posvetiti praćenju razvoja i napredovanja tzv. "riziko dece" - prerano rođene ili dece rođene iz prenesene trudnoće, dece rođene teškim porođajem, dece iz blizanačke trudnoće, dece rođene od starijih majki itd.

Šta učiniti po otkrivanju, kome se obratiti?
Svaka sumnja u eventualno oštećenje, poremećaj ili smetnju u motornom funkcionisanju deteta je dovoljan razlog za obraćanje lekaru specijalisti - pedijatru. Kada su u pitanju odrasle osobe, sumnje je neophodno otkloniti razgovorom sa rukujućim lekarom i postupiti prema njegovom stručnom savetu.

Ko se bavi radom sa osobama sa telesnim oštećenjima, i smetnjama i poremećajima u motornom funkcionisanju?
Rehabilitacija lica sa telesnim oštećenjima i smetnjama i poremećajima u motornom funkcionisanju, je predmet rada diplomiranih defektologa - somatopeda koji se obrazuju na Defektološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ovi stručnjaci svoje programe rada ostvaruju u okviru zdravstvene i socijalne zaštite, vaspitanja i obrazovanja, i to u saradnji sa ostalim stručnim kadrovima iz tih delatnosti.

Zapošljavanje, rad, neophodni - specifični radni uslovi?
Kako je zakonom predviđeno postojanje mogućnosti obrazovanja, profesionalne orijentacije i osposobljavanja za rad sva lica, pa i ona sa bilo kojim vidom i oblikom ometenosti i oštećenja, tako se predviđa i mogućnost zapošljavanja svih lica. Ipak, za zapošljavanje nekih kategorije osoba sa ometenošću je neophodno utvrditi pozitivne i stimulativne mere, jer u našim trenutnim uslovima diskriminacija po osnovu ove vrste ličnog svojstva postoji. Pozitivne mere bi takođe trebalo vezati i sa odgovarajićim opremanjem radnih mesta, shodno potrebama zaposlenih.

Posebna pomagala, oprema, podrška?
Raznolikost grupe osoba sa telesnim oštećenjima, smetnjama i poremećajima u motornom funkcionisanju uslovljava i postojanje raznovrsna pomagala, opremu i njima potrebne vidove podrške:

  • pomagala ili somatotehnička sredstva za aktivnosti svakodnevnog života podrazumevaju brojna sredstva za pomoć pri izvođenju aktivnosti u krevetu, u kolicima, pri samozbrinjavanju, ručnim aktivnostima, hodanju i aktivnostima uspinjanja, i aktivnostima u domaćinstvu;
  • razne proteze za gornje ili donje ekstremitete;
  • razne ortoze ili aparati;
  • razna pomoćna sredstva - uređaji i aparati koji se ne apliciraju na telo (štapovi, štake, kolica);
  • i brojna sredstva za samopomoć čija je svrha povećanje nivoa nezavisnosti u aktivnostima svakodnevnog života za osobe kojima je to neophodno.

Brojni vidovi moguće podrške (stručne, društvene, porodične, lične) treba uvek da imaju za svoj krajnji cilj povećanje nezavisnosti i samorealizaciju osobe sa telesnim oštećenjem, i smetnjom ili poremećajem u motornom funkcionisanju.

 

Izvor: Škola za osnovno i srednje obrazovanje sa domom "Vuk Karadžić" Sombor

Asistivne tehnologije / pomagala koje možemo da preporučimo osobama sa telesnim invaliditetom - motoričkim poremećajima su: