Oštećenja vida (slepoća i slabovidost)

Šta su to oštećenja vida?
Oštećenja vida podrazumevaju delimično ili potpuno odsustvo prepoznavanja svetlosti, ili značajno oštećenje vida sa oštrinom vida na boljem oku od 0,05 do 0,3 uz korekciju, i čak i iznad 0,3 uz prognoze pogoršanja vida.

Kako nastaju oštećenja vida?
Oštećenja vida nastaju kao:

  • posledica očnih bolesti;
  • urođeno stanje;
  • stečeno stanje (nastalo usled fizičkih trauma, padova, povreda mozga, infekcija, toksina itd.).

Ko su osobe sa oštećenjem vida?
Osobe sa oštećenjem vida su slepe i slabovide osobe (i deca i odrasli).

 

Nivoi - oblici - vrste oštećenja vida?
Oblici oštećenja vida podrazumevaju:

  1. slepoću - oštećenje vida koje varira od potpunog odsustva percepcije svetlosti, pa do određenog stepena vizuelne slabosti; opisi i definicije obuhvataju funkcionalnu slepoću i profesionalnu slepoću;
  2. slabovidost - značajno oštrećenje vida pri kome je oštrina vida na boljem oku uz korekciju u rasponu od 0, 05 do 0,3 kao i iznad 0,3 uz prognozu pogoršanja vida. U pedagoškom smislu slabovidost je mogućnost korišćenja vizuelnog analizatora kao vodećeg u čitanju, pisanju i drugim nastavnim aktivnostima, ali u tiflodidaktički adaptiranim uslovima.

 

SPOSOBNOSTI - MOGUĆNOSTI osoba sa oštećenjem vida?
Kod slabovidih osoba postoji mogućnost povećanja vizuelne efikasnosti upotrebom (ne)optičkih pomagala, vizuelnim treningom, modifikacijama i tehnikama vezanim za sredinu, što ove osobe dovodi u gotovo ravnopravan socijalni nivo funkcionisanja.

Slepa osoba, uz spremnost, opremljenost šire i uže sredine, takođe može uspešno da se socijalno realizuje, radi, prihoduje i ostalo.

 

Kako primetiti oštećenje vida kod deteta?
Oštećenje vida kod deteta se može naslutiti ako dete: ne reaguje na svetlosne nadražaje, ne posežu za ponuđenim predmetima, ne prate faze redovnog dečjeg razvoja (npr. slepa deca ne puze), slabije se služe šakama, postavljaju ruke uglavnom u visini ramena bez korišćenja prstiju itd.

 

Šta učiniti po otkrivanju, kome se obratiti?
Svakako se pri sumnji na oštećenje vida kod deteta treba prvo obratiti pedijatru, čiji stručni savet treba uvažiti.

 

Ko se bavi radom sa osobama sa oštećenjem vida?
Radom sa osobama sa oštećenjem vida primarno se bave diplomirani defektolozi - tiflolozi koji se obrazuju na Defektološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

 

Zapošljavanje, rad, neophodni - specifični radni uslovi?
Osim zanimanja koja isključivo zahtevaju sve vidne funkcije, i pojedinih zanimanja koja zahtevaju izražene delove vidnih funkcija, slepe i slabovide osobe se mogu baviti svim drugim poslovima.

Nažalost, zbog neodgovarajućih okolnosti i opremljenisti samih radnih mesta, osobe sa oštećenjem vida se usmeravaju na određen uži krug zanimanja:

  • slepe osobe se usmeravaju na manje složene poslove kao npr. kućno zanatstvo; telekomunikacioni rad;
  • slabovide osobe se, u zavisnosti od vidne sposobnosti i oštrine vida, usmeravaju na jednu od dve šire grupe zanimanja; svaka od ove dve grupe ima još tri podgrupe zanimanja (intelektualna i poluintelektualna, kvalifikovana, polukvalifikovana i nekvalifikovana zanimanja).

 

Posebna pomagala, oprema, podrška?
Optička pomagala: naočari sa korektivnim svojstvima, kontaktna sočiva; didaktička sredstva u plitkom reljefu za slepu decu, upotreba Brajevog pisma.

Važna je podrška slepom detetu , jer ranom korekcijom i blagovremenom pomoći ono može dostići visok stepen intelektualnog razvoja i samostalnost u sticanju znanja.

U sredini videćih, slepa osoba treba da se afirmiše na širokom palnu: da se osposobi za život u široj društvenoj zajednici, da je samostalna, da nije upadljiva devijacijama u ponašanju, i da pozitivno deluje.

Sama sredina mora pružiti svoj minimum u prilagođavanju potrebama svih ljudi sa ometenošću, pa tako i osoba sa oštećenjima vida.

Izvor: Škola za osnovno i srednje obrazovanje sa domom "Vuk Karadžić" Sombor

Asistivne tehnologije / pomagala koje možemo da preporučimo slepim osobama su: