Zašto nam glas zvuči drugačije na snimku?

spektogram-ljudskog-glasaKo god je slušao reprodukciju svog vlastitog glasa, bilo da se radi o govoru ili o pevanju, doživeo je iskustvo više ili manje različito od očekivanog. Umišljamo li ili svojoj okolini zaista zvučimo drugačije, te postoji li za to logično objašnjenje?
 
Objašnjenje postoji i ono glasi : reprodukovani zvuk sopstvenog glasa zvuči nam drugačije zato što zaista i jeste drugačiji. Zvuk glasa koji čujemo dok govorimo obično je dublji i zapravo je kombinacija 2 zvučnih komponenti, dok je reprodukovani glas zabeležen na nekom mediju čisti zvuk vođen vazduhom do unutrašnjeg uha.

Naime, zvuk može dopreti do unutrašnjeg uha putem dva odvojena kanala. Jedan od tih kanala je spoljašnji - zvuk putuje vazduhom, a drugi vodi kroz kosti glave. Zvuk vođen vazduhom se prenosi iz okoline kroz spoljni slušni kanal, zatim bubna opna i srednje uho do pužnice - spiralnog oblika ispunjenog tečnošću u unutrašnjem uhu. Zvuk prenesen putem kostiju doseže pužnicu direktno kroz tkivo glave, što je neizbežno ( te ujedno i jedino moguće ) sa zvukom koji sami proizvodimo. Stoga, kada govorimo ili pjevamo, zvuk našeg vlastitog glasa dopire do unutrašnjeg uha putem oba ova kanala, a ono što čujemo jeste kombinacija obe komponente. Glas zvuči dublje zbog mehaničkih svojstava glave koja naglašavaju dublje vibracije niže frekvencije.

Kada govorimo, energija zvuka širi se vazduhom oko nas i doseže do naše pužnice kroz vanjsko uho putem vazduha, ali isto tako transmitira se kroz glasnice i druge strukture direktno do pužnice. Drugim rečima, glasnice se otvaraju i zatvaraju uz izbacivanje vazduha, koji i sam stvara rezonance unutar grla i usne šupljine. Neke od tih rezonanci će se preneti na kosti glave i lobanje te zatim i na pužnicu, koja tako zaprima i zvukove proizvedene unutar glave, na koje pak utiču mehanička svojstva glave.

Kada slušamo snimku vlastitog govora, kao i bilo koje druge zvukove iz okoline, postoji samo jedan kanal kojim se taj zvuk prenosi - vazduh, a komponenta zvuka koja se stvara prenošenjem putem kostiju glave je eliminisana. Čujemo glas drugačiji od poznatog zvuka, i to obično " viši ".

Možemo isprobati i obrnutu varijantu i eliminisati komponentu zvuka svog glasa prenesenu vazduhom - tako da u uši stavimo čepiće i čujemo samo vibracije vođene kostima glave.

Postoje ljudi s abnormalnostima unutrašnjeg uha koje povećavaju njegovu osetljivost na ovu komponentu zvuka prenesenu kostima glave toliko jako da mogu jasno čuti zvuk svog vlastitog disanja, pa čak i kretanje zjenica u sopstvenim očnim dupljama.

Izvor: ScientificAmerican, Znanost