Revolucija u inkluziji osoba sa invaliditetom — Kako VR rešava do sada nerešive probleme

Zašto i kako će virtuelna realnost označiti veliku promenu na polju inkluzije?

Već dugo se vodi razgovor o tome na koji će način virtuelna realnost promeniti obrazovanje, medicinu, film i industriju video igara, ali čini se da ipak ne razmišljamo dovoljno široko kada su u pitanju mogućnosti koje pruža VR.

Nedavno je na TechCrunchu pokrenuta priča o bitnoj ulozi koju VR može odigrati kada je u pitanju inkluzija osoba sa invaliditetom, odnosno njen potencijal za poboljšanje uslova i prilika za njih.

Slepe i slabovide osobe

Sjajan primer tehnologije u službi osoba sa invaliditetom jeste virtuelna realnost za slabovide koja se u ovom slučaju koristi kao instrument za korekciju vida. Near Sighted VR Augmented Aid je aplikacija koja pomoću VR uređaja i pametnog telefona projektuje sliku sa kamere telefona, ali je prilagođava određenim oštećenjima vida. Na taj način je osobama sa makularnom distrofijom, Stargartovom bolešću, određenim formama glaukoma i oko deset drugih oštećenja vida koje je nemoguće ispraviti naočarima ili operacijom, omogućeno da pomoću VR-a svet ponovo vide normalno.

Iako mnogi odmah vezuju virtuelnu realnost za njen vizuelni aspekt, prostorni audio se izuzetno brzo razvija. Pored toga, moguće je i povezivanje sa postojećim tehnologijama — uključivanje screen readera i AI asistenta u VR uređaje značajno bi olakšalo korišćenje ove tehnologije za ljude koji imaju problem sa vidom. Trebalo bi kreirati i virtuelni interfejs koji je moguće podešavati različitim vizuelnim potrebama (povećati slova, pojačati kontrast i slično).

Oštećenja sluha

Procena je da u ovom trenutku 360 miliona ljudi ima oštećenje ili potpuni gubitak sluha. Iako je osnovni, vizuelni element VR iskustva dostupan ljudima sa oštećenim sluhom, moguće je da im se ova tehnologija dodatno prilagodi. To se može postići uključivanjem “titlova” koji u realnom vremenu govor prevode u tekst ili povezivanjem VR headseta sa uređajima koji znakovni jezik prevode u govor. Na primer, povezivanjem SignAloud rukavica sa uređajem za VR, gluvoneme osobe bi mogle da komuniciraju unutar virtuelne realnosti.

Još jedna mogućnost je kreiranje alternativa za zvučne efekte u vidu vibracija ili posebnih nosivih dodataka koji će omogućiti da “osećamo” virtuelnu realnost.

Poremećaji u motoričkim sposobnostima

Ukoliko mislite da će VR napraviti revoluciju u načinu na koji doživljavamo stvarnost i otvoriti bezbroj mogućnosti za nova iskustva koja su nam trenutno van domašaja, zamislite koliku će tek promenu doneti u živote nepokretnih ljudi. Ova tehnologija im pruža mogućnost da se “kreću” na način koji im je u realnosti nedostupan, te tako unutar VR-a mogu da planinare, surfuju, voze skejtbord i slično.

Virtuelna realnost služi i kao poligon za vežbu snalaženja u prostoru sa ciljem da se nepokretni ljudi u što većoj meri osposobe za samostalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti. U simulaciji gradske sredine ljudi u kolicima mogu da “provežbaju” kretanje pre nego što se stvarno nađu na tim istim gradskim ulicama.

Oboleli od multiple skleroze od nedavno imaju na raspolaganju program virtuelne rehabilitacije. RemoviEM je sistem koji se sastoji od nekoliko virtuelnih okruženja osetljivih na pokret u kojima pacijetni rade vežbe posebno kreirane u svrhu motoričke rehabilitacije. Tako je ovaj program moguće obavljati od kuće, a lekari dobijaju detaljan uvid o napretku pacijenta kako bi preciznije procenili koji su naredni koraci koje je potrebno preduzeti u njegovom lečenju. Pokazalo se da je ovaj sistem značajno jeftiniji od kliničke rehabilitacije, a da su pacijenti motivisaniji da disciplinovano obavljaju vežbe u virtuelnom okruženju.

Slična vrsta rehabilitacije donela je primetan napredak i kod ljudi obolelih od paraplegije.

VR, empatija, inkluzija

Virtuelna realnost nam može biti značajna i u razumevanju problema i potreba osoba sa invaliditetom.

Na univerzitetu Stanford je nedavno sproveden eksperiment u kome se korišćenjem virtuelne realnosti ljudima omogućava da svoje okruženje posmatraju onako kako ga vide osobe sa invaliditetom. Ovaj eksperiment se pre svega odnosio na daltonizam, ali ga je moguće proširiti tako da pokrije i druge poremećaje vida ili motoričkih sposobnosti. Dokazano je da ovakvo iskustvo značajno utiče na povećanje empatije prema osobama sa invaliditetom.

Slični eksperimenti mogu biti veoma korisni prilikom testiranja prototipova ili kreiranja gradske infrastrukture kako bi se osiguralo da je ona prilagođena potrebama slabovidih ili nepokretnih osoba.

Odličan primer izgradnje empatije pomoću VR-a jeste film Notes on Blindness koji kroz autentične audio dnevnike Džona Hala istražuje kako je živeti bez čula vida i to iskustvo kroz virtuelnu realnost prenosi gledaocima.

VR i web — slični izazovi

Izvesno je da će VR moći da donese značajnu promenu u pravcu inkluzije osoba sa invaliditetom u društvo, ali za početak je potrebno postarati se da sama tehnologija postane inkluzivna.

Ako pogledamo razvoj weba, forme koja postoji oko 20 godina, videćemo da se razgovor o pristupačnosti web sajtova za što veći broj korisnika vodi tek od skoro. Iznenadili smo se kada smo videli da naš sajt ima čak 346 problema kada je u pitanju web accessibility. Ovaj izazov je nešto čega većina ljudi još uvek nije ni svesna, a slična stvar se vrlo lako može desiti i sa VR-om. U tom smislu, pitanje virtuelne realnosti i inkluzije zavisiće ne toliko od proizvođača VR uređaja, koliko od kreatora sadržaja.

Ovo je tema koja zahteva detaljniju obradu tako da ćemo joj posvetiti i zaseban tekst.

 

Nevenka Rangelov - 10. Novembar, 2016 

Izvor: http://startit.rs/inkluzija-osoba-sa-invaliditetom-vr/