Perfektan robot još ne postoji, ali naučnici su sve bliži tome da ostvare svoj san o mašini koja ima ljudske sposobnosti. Već postoje prototipovi koji su u stanju da govore i reaguju na izgovorenu komandu.
Svakako, čoveku je potrebno dosta mašte pa da u robotu koji se zove Bajron vidi ljudsko biće. Bajron je visok 150 cm. Na vrhu ima glavu - koja je u stvari kamera, a sa obe strane antene.. to su naravno uši. Bajron ima jednu hvataljku – ruku – i kreće se na točkovima. Mozak mu je smešten u dva laptopa koji ga oživljavaju.
„Bajron je konstruisan kako bi se ljudima našao kao pomoć u stanu. Zbog toga je važno da je stabilan, čvrst i lako uočljiv. Kada ga ugleda, čovek bi trebalo da pomisli – to je moj robot, a ne – to je neko malo dete.“
Frederik Zipman je Bajronov vaspitač, što će reći, on ga programira. Pored dva laptopa na leđima, na monitoru koji Bajron ima ispod kamere, svetli natpis CITEC. Iza tog imena se krije Bajronov „otac“ – Eksperti za tehnologiju kognitvne interakcije na Univerzitetu u Bilefeldu. Bajron je jedan od njihovih eksperimenata.
Zipman: Zdravo Bajrone!
Robot: Izvinite..
Zipman: Podesi se
Robot: Izvinite, ali ja Vas više vas ne vidim!
Nije baš sve tako savršeno
Tako je to uvek kada hoćeš da se pokažeš – nešto ne funkcioniše! Bajron je ljubazan, ali danas mu nešto ne ide. Nije da je tvrdoglav, nego jednostsvno ne zna gde da usmeri kameru.
„Sve dok nema partnera u interakciji, njegova pažnja nije fokusirana na jednu osobu. On gleda čas mene, čas Vas. A s obzirom da nas trenutno ne razume, teško mu je da izabere partnera za interakciju“
Dakle, Bajron govori samo kada je izabrao partnera za interakciju, i kada ga je fiksirao kamerom. To mu danas ne ide – nekako ljudski!
Robot: „U redu! Resetovaću sva podešavanja. Molim vas sačekajte 5 sekundi i ponovo kažite – zdravo.“
Robot koji vidi, čuje i oseća
Bajron bi jednoga dana trebalo da vidi, čuje i oseća stvari na dodir. On bi takođe trebalo da dobije neku vrstu pamćenja, kako bi sve ono što primi čulima, mogao da memoriše i ponovo koristi.
Robot: „Kažite ponovo – zdravo – ako još uvek želite da govorite samnom.“
Bajron može mnogo toga. Na primer može da prepoznaje lica i da im se obrati po imenu, kaže Frederik Zipman dodajući, da to najčešće normalno funkcioniše.
Kada Bajron prvi put uđe u prostoriju, počinje da se vrti u krug kao lud – premerava sobu. Podatke memoriše u svoju digitalnu mapu. Ako mu tada kažete da se nalazi u kuhinji, on posle uvek kada uđe u tu prostoriju, zna da se nalazi u kuhinji.
„Naš glavni cilj trenutno nije da se Bajron stepenicama popne na sprat noseći u ruci gajbu vode, nego da razvijemo scenario po kojem bi robot zaista mogao da pomaže u kući.“
Bajron je prototip uslužnog robota. On bi trebalo da nauči da svom gazdi donese kafu, da pronađe zaturene ključeve ili mobilni telefon. Kako bi mogao sve to da nauči, Bajron je dobio svoj stan – naravno kompletno namešten!
„Kako može da mi pomogne dok nisam kod kuće? Može li robot da pusti u stan majstora koji treba nešto da popravi i može li sam da uđe u lift? Može li sam da pritisne dugme na liftu? To je dakle naš koncept, a ne to da u ruci nosi teške stvari.“
Robot nije rob, ali..
Međutim, ne radi se samo o donošenju kafe i vožnji liftom. Roboti kao što je Bajron trebalo bi jednoga dana da budu od velike pomoći u svakodnevici, i zamene ljudsku radnu snagu – kaže profesor neuroinformatike Helge Riter:
„Nemamo dovoljno ljudi koji mogu da se brinu o starim osobama. To je veoma naporan posao. Bilo bi dobro kada bi roboti mogli da preuzmu rutinske poslove, kako bi negovatelji ili porodica imali više vremena da se zaista posvete starijoj osobi. Tako smo mi to zamislili.“
Neka nova verzija Bajrona bi dakle mogla da presvlači krevete, donosi tablete i na taj način rastereti osoblje bolnice ili staračkog doma. Možda starije osobe jednog dana neće ni morati da odu u starački dom – baš zahvaljući robotu koji će im pružati usluge kod kuće.
Možda su naučnici u Bilefeldu mnogo više napredovali nego što misle, jer, čini se da Bajron već sada misli svojom glavom.
Robot: „Ćao, vidimo se kasnije!“
autor: B. Vist, D. Roščić
odg. urednik: N. Jakovljević
Izvor: Deutsche welle
objavljeno: jul, 2009.