Ljudski mozak programiran je za empatiju i prijateljstvo


Jedna od možda najvažnijih ljudskih karakteristika je naš kapacitet za empatiju, tj sposobnost da se stavimo u nečije tuđe cipele. Novo istraživanje s Virginijskog univerziteta čvrsto sugeriše da smo " programirani " za empatiju zbog toga što usko povezujemo ljude koji su nam bliski ( prijatelje, supružnike, ljubavnike ) s nama samima.

empatija

 " Kad smo bliski s drugim ljudima, oni postaju deo nas ", rekao je Džejms Coan, profesor psihologije na Fakultetu nauka i umetnosti Virginijskog univerziteta, koji je koristio slikovni prikaz mozga pomoću funkcionalne magnetne rezonance te otkrio da ljudi sa sobom usko povezuju one ljude s kojima su bliski. Istraživanje je objavljeno ovog meseca u časopisu Social Cognitive and Affective Neuroscience.

" Naša ličnost uključuje i ljude prema kojima osećamo bliskost ", rekao je Coan.

Drugim rečima, naš identitet u velikom delu se temelji na tome koga znamo is kime saosećamo. Coan i njegovi kolege s Virginijskog univerziteta sproveli su istraživanje s 22 učesnika mlađe odrasle dobi, koji su tokom eksperimenta prolazili fMRI snimanja njih

ovih mozgova kako bi se nadgledala moždana aktivnost u situaciji lične pretnje dobijanja laganog električnog šoka, te u situacijama kad dobijanje električnog šoka preti njihovom prijatelju ili nekom strancu. Istraživači su, kao što su i očekivali, pronašli da su područja mozga odgovorna za reagovanje na pretnju ( anteriorna insula, putamen i supramarginalni girus ) postala aktivna za vreme pretnje sudionikovog dobijanja električnog šoka. U slučaju kad je električni šok pretio nekom strancu, mozak ispitanika u tim je oblastima pokazivao malo aktivnosti. Međutim, kad je isti takav šok pretio učesnika i prijatelju, navedena područja u mozgu učesnika i pokazivala su jednaku aktivnost kao iu situaciji kad se pretnja odnosila na njega.

" Povezanost između sebe i prijatelja bila je značajno slična ", rekao je Coan. " Rezultati pokazuju izuzetan kapacitet mozga da stvara ličnost prema drugima, odnosno da ljudi koji su nam bliski postaju deo nas, i to nije samo metafora ili poezija, to je veoma stvarno. Doslovno, mi smo pod pretnjom samo kad je naš prijatelj pod pretnjom. Ali to nije slučaj kad se pod pretnjom nalazi osoba koju ne poznajemo. "

Coan kaže kako se ovo događa zbog toga što je ljudska potreba imati prijatelje i saveznike na svojoj strani, koje ljudi vide kao slične sebi. A kako ljudi provode zajedno sve više vremena, oni postaju sve sličniji.


" To je u biti podela između nas i drugih, naše ja uključuje i ljude s kojima smo postali bliski ", rekao je Coan. " Ako se naš prijatelj nalazi pod pretnjom, to je jednako situaciji kad bi mi sami bili pod pretnjom. Možemo razumeti bol ili teškoće koje oni prolaze na isti način na koji razumemo sopstvenu bol. "

Coan govori kako je ovo je vrlo verovatno izvor empatije i deo evolutivnog procesa. " Lična pretnja je pretnja našim resursima ", rekao je. " Pretnje nam mogu oduzeti neke stvari, no kad razvijemo prijateljstva, ljudi kojima verujemo i na koje se oslanjamo u biti postaju mi, pa zbog toga su naši resursi prošireni. Tvoj cilj postaje moj cilj. To je deo naše sposobnosti preživljavanja. "

Ljudi trebaju prijatelje, Coan dodaje, kao što " jedna ruka treba drugu za pljesak ".

Izvor: University of Virginia, Znanost