Iluzija o detoksifikaciji

detoksifikacijaVerzija koju nudi alternativna medicina kao detoksifikaciju ima stvarne nuspojave koje nadmašuju njene zamišljene prednosti.

U medicini termin " detoksifikacija " koristi se za proces odvikavanja osobe od ovisnosti o drogama. U alternativnoj medicini termin se koristi za tretman kojim se telo oslobađa od otrova.

Alternativna detoksifikacija je sve probitačnije i dolazi u mnogim oblicima, bilo pomoću ishrane, dodataka parnim kupkama ili sveća za uši. Zajednička im je postavka da se telo može stimulisati da izbaci otrove. Tvrdi se da, ako ne napravimo te tretmane, otrov u telu će se taložiti i prouzrokovaće loše zdravlje. Ipak, takve pretpostavke mogu biti pogrešne i opasne.

Osim u slučaju da je neko teško bolestan, za eliminaciju toksina iz tela brine se nekoliko organa : na primer bubrezi, jetra, pluća, koža ili creva. U telu zdrave osobe ovaj sistem već funkcioniše na optimalnom nivou. Zagovornici alternativnog detoksa nisu bili u stanju da pokaže da njihovi tretmani u telu smanjuju nivo bilo kog toksina, iako su takve studije relativno jednostavne za provođenje. Odredi se otrov, izmeri njegova razina pre i nakon tretmana i uporede se očitanja. Zašto onda ne postoje takve studije ? Verovatno zato što promoteri znaju da rezultati ne bi potvrdili njihove pretpostavke, što bi bilo loše za biznis.

Koncept detoksifikacije nije samo pogrešan, već je i opasan. On implicira da se možemo upuštati u prekomerno konzumiranje toksina, a onda povratiti ravnotežu tretmanima detoksifikacije. Ova poruka pravi je podsticaj za nezdrav način života i stvaranje uverenja da si ne možemo naštetiti.

Jedna vrsta detoksifikacije koja je izuzetno popularna je ispiranje creva. U konvencionalnoj medicini ova tehnika koristi se na primer za čiščenje creva pre hirurških zahvata. Promoviraju je organizacije i slavne osobe koje zagovaraju alternativu i preporučuju za širok spektar indikacija - alkoholizam, alergije, artritis, astma, bol u leđima, zadah iz usta, nadutost, umor, glavobolju... Moglo bi se nabrajati unedogled. Međutim, ne postoje valjani dokazi proizašli iz kontrolisanih ispitivanja koji bi pokazali da ispiranje creva vodom utiče na smanjenje nivoa otrova u telu. Niti jedna od brojnih tvrdnji od strane terapeuta i njihovih organizacija nije potkrijepljena valjanim dokazima.

Postoji nekoliko argumenata koji govore protiv ovog tretmana. Percipirana korist nakon tretmana utemeljena je na krivom dojmu. Čak i gubitak težine je lažan - telo gubi težinu sadržaja creva, a težina samog tela ostaje ista. Štaviše, postoje i određeni rizici ispiranja creva. Popratni efekti mogu biti mučnina, povraćanje, proliv, nervni poremećaji, grčevi i iritacije, kao i gubitak elektrolita, intoksikacija vodom, perforacije creva i infekcije, zatajenje bubrega, pankreatitis ili zatajenje srca. Pitanje je i kako utiče voda na korisne bakterije u našim crevima. Iako su teške nuspojave retke, to još uvek ne mora da znači da nedostatak istinske koristi od irigacije ne nadilazi prednosti tretmana. Poslednjih godina napravljen je niz studija koje potvrđuju da " nisu nađeni naučni dokazi koji podržavaju postojanje ove prakse ".

Izvor: TheGuardian, Znanost