Test matičnih ćelija na ljudima

Matične ćelijeVeć godinama se priča o gotovo čudesnom potencijalu tzv. matićnih ćelija u lečenju najrazlčitijih bolesti i povreda - od preloma kičme i kičmene moždine, preko Parkinsonove bolesti i srčanih udara, pa sve do dijabetesa.
U Americi je pre par dana objavljeno da počinje prvo kliničko ispitivanje tokom kojeg će matične ćelije iz ljudskih embriona biti ubrizgavane u ljudsko telo.

Odabran prvi pacijent

Američka privatna kompanija "Geron Korporacija" objavila je 11. oktobra da je odabrala prvog pacijenta za učešće o ovom prvom, nestrpljivo očekivanom kliničkom ispitivanju u jednoj bolnici u Atlanti.

Sve što je za sada poznato o tom pacijentu jeste da je pretrpeo prelom kičme - najverovatnije u visini plećki - i da je povreda relativno sveža.

Cilj prve faze kliničkog ispitivanja, koja se sastoji od ubrizgavanja manje količine matičnih ćelija iz embriona u samo mesto traume, jeste da se proveri njegova sigurnost, u smislu eventualnih neželjenih i nepredviđenih efekata.

Dosadašnja ispitivanja na životinjama imala su ohrabrujuće rezultate, tako što su dovodila barem do delimične regeneracije povređene kičmene moždine i malog povratka motorike.

Ispitivanje na ljudima je, međutim, odloženo nekoliko puta zbog problema sa cistama koje izbijaju na mestu povrede.

Pomoć paralizovanim pacijentima

Tokom ispitivanja će matične ćelije iz ljudskih embriona biti ubrizgavane u ljudsko teloProblem sa cistama je sada rešen, i direktor Geron Korporacije Tomas Okarma se nada da će ova nova tehnika vremenom pomoći paralizovanim pacijentima:

"Prva grupa biće ljudi sa teškim povredama kičmene moždine. Nadamo se da ćemo ih iz sadašnje beznadežne situacije, u kojoj ne osećaju apsolutno ništa, pomeriti u stanje koje više podseća na lakše povređene pacijente, sa tzv. "nekompletnim povredama". Takvi pacijenti obično povoljno reaguju na fizikalnu terapiju i vremenom postaju sve manje zavisni od pomoći i nege drugih ljudi. Ako ostvarimo samo toliko, to bi bilo veliko dostignuće."

Oni koji se protive ovakvoj terapiji, a u Americi ih nije malo - uglavnom je reč o različitim verskim grupama koje se protive abortusu - kažu da je ona neetička i nezakonita, jer zahteva uništavanje embriona.

Američka vlada trenutno pokušava da preokrene sudsku zabranu državnog finansiranja ovakvih istraživanja, koja je prvi put uvedena u vreme administracije Džordža Buša.

Jedini način za unapređenje terapije

Doktor Okarma pak tvrdi da su klinička ispitivanja na ljudima jedini način da se ovakva terapija unapredi i razvije.

"Ovo je prvo ispitivanje na ljudima, i jedini način da se to uradi je ubrizgavanje matičnih ćelija u ljudsko telo. Proučavali smo efekat ovih ćelija na tri hiljade pacova sa povredama kičme, što je rezultiralo izveštajem od 28 hiljada stranica koji smo podneli Federalnoj agenciji za odobravanje lekova. U tom izveštaju se nalaze svi podaci na osnovu kojih mi, Federalna agencija i naši kliničari veruju da je vreme da ovu terapiju počenemo da primenjujemo na ljudima."

Prednost matičnih ćelija je što mogu da se prave u gotovo neograničenim količinamaGeron Korporacija koristi matične ćelije iz ljudskih embriona koji nisu stariji od nekoliko dana, a za koje je utvrđeno da mogu da izrastu u bilo koje tkivo odnosno organ.

Druga prednost ovakih ćelija je što mogu da se prave u gotovo neograničenim količinama.

Profesor regenerativne medicine na londonskom Univerzitetskom koledžu, Kris Mejson, kaže da je pravi značaj ispitivanja u Atlanti to što se po prvi put koriste ćelije iz embriona, a ne tzv. "odrasle" matične ćelije dobijene od starijih ljudi, ili iz već razvijenih organa.

"Takvih ispitivanja je već bilo uglavnom na obolelima od raka. Cilj ove prve faze ispitivanja jeste samo da se vidi da li je terapija sa embrionalnim matićnim ćelijama bezbedna. Te ćelije će biti ubrizgane u deset pacijenata sa teškim povredama kičme. Ako sve prođe u redu, počeće i prava provera toga da li terapija donosi i željene rezultate davanjem većih doza većem broju pacijenata."

Hiljade naučnih eksperimenata

Matične ćelije su otkrivene tek pre desetak godina.

Prvo istraživanje, koje je pokazalo da moguće lečiti životinje sa povredama kičme, obavljeno je pre pet godina.

Naučnici su od tada morali da obave još nekoliko hiljada eksperimenata da bi uverili vlasti je primena matičnih ćelija na ljudima bezbedna.

Kris Mejson kaže da se nekoliko istraživanja o upotrebi embrionalnih matičnih ćelija u lečenju drugih bolesti i povreda takođe približava fazi u kojoj bi moglo da počne i njihovo kliničko ispitivanje.

"Ovde u Londonu, Institut za oftalmologiju na univerzitetu je u saradnji sa jednom bolnciom već u kasnoj fazi ispitivanja terapije za lečenje katarakte na životinjama, kao najčešćeg uzroka njihovog slepila. Jedna bolnica u Parizu radi na lećenju srčanih bolesti, dok se na terapiji za dijabetes radi u jednoj bolnici u San Dijegu u Kaliforniji. Prema tome, radi se na pronalasku terapija za čitav niz različitih bolesti i povreda", kaže Mejson u razgovoru za BBC.

Izvor: BBC

objavljeno: oktobar, 2010.