Sintetička proteza oka

 

Sintetička proteza okaMnogim pacijentima koji su oslepeli posle nezgode ili bolesti, transplantacija rožnjače mogla bi vratiti sposobnost vida. Svake godine, 40.000 ljudi u Evropi čeka priliku da ponovo progledaju, zahvaljujući donatorima rožnjače.

No, donatori rožnjače ne pripadaju uobičajenoj praksi. Dr Joachim Storsberg sa Fraunhofer Institute for Applied Polimer Research IAP u Potsdam-Golm razvio je materijal i tehnološki postupak proizvodnje proteze rožnjače izrađene od plastike. To bi moglo pomoći osobama koje nisu pogodne za transplantaciju rožnjače usled posebnih okolnosti svoje bolesti ili čije su transplantiran rožnjače najverovatnije osuđene na odbacivanje. U svrhu priznanja za ovo postignuće, dr Storsbergu dodeljeno je priznanje Joseph von Fraunhofer 2010 Prize.

Umanjena veštačka rožnjača trebala je zadovoljiti gotovo protivrečne specifikacije: s jedne strane, materijal je očekivano trebao čvrsto srasti sa stanicama okolnih tkiva; s druge strane, nijedna stanica nije smela da prodre u optičko područje veštačke rožnjače - tj jezgru - obzirom bi time ozbiljno bila narušena sposobnost vida. Pored toga: vanjska strana implantata trebala je biti u stanju navlažiti se suznom tečnošću, u suprotnom bi implantat srastao s prednjom stranom. To bi posledično rezultiralo nabavku nove proteze za pacijenta nakon relativno kratkog vremena.

Nadalje, spoljna strana implantata trebala se moći navlažiti suznom tečnošću, tako da kapak može kliziti preko njega bez trenja. Dr Storsberg pronašao je rešenje u vidu materijala sastavljenog od hidrofobnih polimera. Ovaj materijal odavno se koristi u oftalmologiji, između ostalog u izradi intraokularnih sočiva. Kako bi pomirio najrazličitije karakteristike koje je bilo potrebno zadovoljiti, neophodno je bilo osmisliti složene korake razvoja materijala podvrgnutog značajnim modifikacijama na polimerske-hemijskoj osnovi, a podvrgnut je bio i dodatnim testiranjima u svrhu pribavljanja odobrenja javnosti.

Kako bi se dosegle željene karakteristike, rub implantata prethodno je obložen različitim, posebnim polimerima. Zatim je dodat poseban protein koji sadrži specifičnu sekvencu faktora rasta. Prirodne stanice iz okruženja stoga su bile zadužene za detekciju spomenutog faktora rasta, usmeravajući ih na taj način prema propagaciji i naseljavanju površine ivice rožnjače. Stanice okolnog tkiva na taj način razvijaju se zajedno s implantatom, dok istovremeno veštačka rožnjača doseže stabilnost. Proteza oka razvijena je zajedničkim naporima lekara i proizvođača u sklopu projekta EU-a, nazvanog "Veštačko rožnica." Interdisciplinarnom timu istraživača bile su potrebne tri godine da razviju veštačku rožnjaču.

Za početak, hemijsko-biomimetički obložene implantate poslali su dr Karin Kobuch s Poliklinik fur Augenheilkunde pri Regensburg Universiti Medical Center te medicinskom centru tehničkom univerzitetu Munchen, smeštenom na desnoj obali reke Isar. Lekar je pregledao veštačke rožnjače očiju seciranih svinja kao i specijalizovanih kultura stanica. Tim pod vođstvom dr Gernot Duncker i dr Saadettin Sel sa The Universiti Center for Ophthalmologi u Haleu (Saale) naposljetku je testirao složenije modele rožnjače na primeru zečeva. Dobivena je rožnica nakon toga poprimila svoje konačne obrise: optika je smanjena, a haptike implantata povećan je kako bi se osigurala stabilnost celokupne konstrukcije. Miro GmbH proizveo je implantat, Robin GmbH pobrinuo se za distribuciju i prodaju te podrška posebno prilagođenim centrima za presađivanje u Evropi. Proteza se do 2009. godine već počela uspešno koristiti; dalja presađivanja očekuju se tokom prvih šest mjeseci 2010. godine.

Izvor: Fraunhofer-Gesellschaft, znanost.com

objavljeno: maj, 2010.