Uz pomoć 3D printanja stvorili veštačko uho koje izgleda i funkcioniše baš poput pravog

 

Bioinženjer i fizičari sa Univerziteta Veill Cornell uspeli su da stvore veštački uho, koristeći se 3D printanjem, koje izgleda i funkcioniše baš kao pravo uho, dajući time nadu hiljadama dece sa urođenom deformacijom uha zvanom mikrotija.

U izveštaju objavljenom u februaru u online časopisu Plos One, naučnici sa Cornella su opisali na koji se način uz pomoć 3D printanja i injektibilnih gelova načinjenih od živih ćelija, mogu napraviti uši koje su gotovo identične ljudskom uhu. Tokom perioda od tri meseca, ove fleksibilne uši sintetišu hrskavicu, te ona zamenjuje kolagen, koji je poslužio da se uši ukalupe.

Ovakvo bi uho moglo biti rešenje koje su rekonstruktivni hirurzi dugo iščekivali, kako bi pomogli deci rođenoj sa deformacijom uha, rekao je Dr Jason Spector, vanredni profesor plastične hirurgije sa Univerziteta Veill Cornell u Nev Iorku.

"Zamena za uho poput ove bi takođe pomogla osobama koje su izgubile deo uha ili celo vanjsko uho u nesreći ili kao posledicu raka", kaže Spector. Zamjenske uši su dosad uglavnom rađene od materijala koji ima doslednost poput one koju ima stiropor, ili su ponekad hirurzi napravili uši od tkiva izvađenog iz pacijentovih rebara.

Ta je opcija dosta izazovna i bolna za decu, a uši retko izgledaju potpuno prirodno i retko funkcionišu kao prave.

Da bi načinili uši, naučnici su započeli s digitaliziranom 3D slikom ljudskog uha, te ju pretvorili u"čvrsto"uho, koristeći se 3D printerom.

Ovaj je proces veoma brz."Potrebna je polovina dana da se stvori 3D kalup, jedan dan da se isprinta te trideset minuta da se ubrizga gel. Nakon 15 minuta možemo izvaditi uho iz kalupa. Podrez uho, i zatim ga nekoliko dana ostavimo da"sazre"u hranljivom medijumu, pre nego ga ugradimo", objasnio je Lorens Bonassar, vanredni profesor biomedicinskog inženjeringa.

S mikrotijom, deformacijom ušne školjke, rađa se 4-10.000 dece svake godine. Mnoga deca rođena s mikrotijom imaju ispravno unutrašnje uho, ali ne mogu pravilno čuti, zbog nedostatka spoljne strukture.

Spektor i Bonassar sarađuju u stvaranju rezervnih delova ljudskog tela od 2007. godine. Istraživači specifično rade na zameni struktura koje su prvenstveno izgrađene od hrskavice - zglobova, dušnika, kičme, nosa - budući da hrskavica ne mora biti prokrvljena kako bi preživela.

"Korišćenje ljudskih ćelija, posebno onih od istog pacijenta, smanjilo bi svaku mogućnost odbijanja ugrađenih delova", kaže Spector.

Dodao je kako je najbolje vreme za ugradnju veštačkog uha detetu kada je ono staro pet ili šest godina. U tim godinama njihove uši imaju 80% veličine koju bi imale kad odrastu. Ako u budućnosti svi testovi bezbednosti i efektivnosti prođu dobro, moguće je da ćemo isprobati prvu ugradnju ovakvog uha za tri godine.

Izvor: Cornell University,  Znanost

 Uz pomoć 3D printanja stvorili veštački uho koje izgleda i funkcioniše baš poput pravog